Према извештају Међународне агенције за енергетику, Русија ће у наредних минимум 20 година задржати позицију највећег извозника природног гаса, с тенденцијом да се извоз до 2040. године увећа са досадашњих 290 на 336 милијарди кубних метара, док ће друго место 2025. године, према прогнозама, припасти САД. Русија поседује 24 одсто светских резерви гаса, а ЕУ је годинама била њен најважнији трговински партнер у сфери енергетике. Ипак, Москва се последњих десетак година све више окреће азијском региону, а поред тога отвара и заводе за производњу течног гаса.
Александар Пасечник, шеф руског Националног фонда за енергетску безбедност, истиче да европско тржиште остаје примарно за „Гаспром“, док су руске компаније које производе течни гас тренутно окренуте азијском региону.
„У перспективи, испорука гаса бележиће раст на истоку. Кина постаје највећи потрошач руског гаса, а кинеско тржиште постаје веома важно, а самим тим и пројекат ’Снага Сибира‘, који се отвара у децембру ове године. Већ дуго се разговара и о пројекту ’Снага Сибира 2‘, некадашњем ’Алтају‘, а ако он заживи, цела западна Кина се може снабдевати руским гасом. На овај начин Русија ће постати конкурент средњоазијским земљама, пре свега Туркменистану, који се већ дуго налази на кинеском тржишту“, рекао је Пасечник.
Да подсетимо — „Снага Сибира“ је један од главних пројеката руског „Гаспрома“ и „Кинеске националне нафтне компаније“, који би могао да допринесе да Русија постане један од главних снабдевача Кине природним гасом.
Пасечник, ипак, истиче да, иако Русија има велике потенцијале за извоз природног гаса, треба мислити и на безбедносне ризике повезане са транспортом овог енергента.
„Русија ради на пројектима за добијање течног гаса, јер они подразумевају еластичније системе за испоруку. Испорука течног гаса је мање политизована и нема транзитних ризика, као што је то био случај са украјинским гасоводом. Зато су пројекти ’Јамал‘ и ’Сахалин‘ за производњу течног гаса изузетно важни“, рекао је Пасечник.
Завод „Сахалин“ се налази на Далеком истоку и прва је фабрика ове врсте, док се производња у заводу за течни гас „Јамал“ у потпуности заснива на руској технологији. „Јамал“ је почео са радом 2017. године, а налази се на истоименом полуострву на северу Западног Сибира.
Статистички подаци говоре да се глобална потрошња гаса у последњих 10 година повећала за 20 одсто, што указује да гас постаје све значајнији енергент. Према подацима из 2018. године, Русија поседује укупне резерве природног гаса, у вредности од 47,3 трилиона кубних метара. Средњи раст производње од 2010. године износи 2,6 одсто, а извоз овог енергента ће, према прогнозама, у просеку расти за 1,4 одсто до 2040. године.
Стручњаци сматрају да, ако узмемо у обзир постојеће резерве, Русија има велике потенцијале за производњу природног гаса, а они се могу раширити развојем арктичких територија. Како су могућности за продају течног гаса далеко веће, руски произвођачи могу да рачунају на још већи удео у светском тржишту гаса. Тренутно, водеће место на тржишту течног гаса заузима Катар, а одмах иза њега су Аустралија и САД.
