Покојни патријарх Павле због ауторитета и личног сведочења вере био је један од најомиљенијих црквених поглавара међу верницима СПЦ кога су многи називали „живим свецем“. Хаџи Марко Вујичић био сведок бројних догађаја из живота тог српског поглавара. Аутор је изложбе коју је направио поводом десетогодишњице упокојења патријарха Павла, а која се састоји од 33 патријархова портрета направљених у периоду од 2001. до 2008. године.
Вујичић је први сусрет са патријархом Павлом имао још као студент Православног богословског факултета 1995. године. Прича да је Патријарх волео стручне богословске предмете и да је показивао велико интересовање за предавања.
У јавности је познато да је био веома скроман и штедљив, па је тако сам себи шио одежде или поправљао ципеле, каже Хаџи Марко Вујичић и објашњава да је та скромност у многим приликама збуњивала околину.
„Био је специфичан по томе што је некада и сам себи кувао, није много јео и када је било најслађе он је прекидао, није пио алкохол, већ само сок од парадајза“, сведочи наш саговорник.
Иако се прича да се дешавају чудне ствари на гробу патријарха Павла, Хаџи Марко Вујичић наглашава да он може да посведочи да је чуда било и за његовог живота. „Ишли смо на обележавање 90 година Церске битке у Текеришу, 22. августа 2004. Био је леп дан. Патријарх је блистао, одржао је парастос нашим погинулим борцима, јунацима церске битке и после тога смо отишли у Шабац код владике Лаврентија. На изласку из града видели смо црне облаке, почео је већ неки град да пада али је Патријарх само закрстио обема рукама пут испред нас и пут је био чист као када је Мојсије извео народ из Египта“, изјавио је Хаџи Марко Вујичић.
Још нико није покренуо званичан поступак
Ипак, и поред оваквих сведочења, жеље и молитви народа још нико није покренуо званичан поступак канонизације патријарха Павла. Наш саговорник објашњава:
„Да би патријарх Павле постао светац, он мора да се јави или патријарху Иринеју, или члановима Сабора СПЦ, или неком од архијереја и да каже да ископају његов гроб како би нашли његово нетрулежно тело. Исто тако, може и неко да предложи на Светом архијерејском сабору као највећој црквеној инстанци да се патријарх Павле канонизује, да се уврсти у диптих светих. Он је за нас свет, јер га народ тако доживљава — храмови у Београду и на Косову и Метохији добијају фреске са његовим ликом, али и бисте.“
Иако га је сликао у свим ситуацијама, наш саговорник каже да је издвојио око 500 портрета покојног патријарха. Наглашава да је он инсистирао да при фотографисању не користи блиц, јер се због операције очију бојао да не ослепи. За изложбу коју је направио, Вујичић је издвојио 33 портрета.
„То је број година Христовог живота али је истовремено и број година које је патријарх Павле био епископ рашко-призренски. Прва изложба била је у Младеновцу, јер је он 2007. провео 18 дана у Институту за рехабилитацију Селтерс, а друга у Чачку. Тамо се одржавају две манифестације — Вујански крст и Дани патријарха Павла. Вујански крст настао је у знак сећања на дан када је, 1944, као вероучитељ у Бањи Ковиљачи скочио у реку да спасе свог ђака. Тада је добио туберкулозу и био је у Манастиру Вујан, изолован од свих, чак су му и храну штапом дотурали плашећи се заразе. Он каже да се молио вујанском светитељу и остао је жив“, рекао је Хаџи Марко Вујичић.
Изложба о патријарху Павлу биће представљена београдској публици 23. децембра.
