Државна секретарка у Министарству спољних и европских послова Хрватске Андреја Метелко Згомбић изјавила је прекјуче, након петог састанка Сталног мешовитог комитета у Загребу, тела за надзор спровођења сукцесије бивше СФРЈ, да је Србија била та „која је одобравала скидање средстава са тих рачуна Народне банке Југославије у мешовитим банкама у иностранству“.
Како су пренели хрватски медији, Хрватска по том основу од Србије тражи 148,5 милиона долара.
Генерални секретар Министарства спољних послова Србије Вељко Одаловић каже за „Политику“ да нису истините тврдње званичног Загреба у вези с наводним потраживањима.
У НБС подсећају да су „деведесетих година прошлог века, рецимо у САД, сва средства била замрзнута“.
НБС такође подсећа да је највећи број мешовитих банака у време и након закључења Споразума о сукцесији отишао у стечај или ликвидацију и да ће се намирење вршити из расположиве стечајне, односно ликвидационе масе, о чему је процес још у току.
„Иако су спремни да деле расположива средства, представници Хрватске не показују спремност да учествују у подели заосталих дугова СФРЈ“, наводе у НБС.
У централној банци истичу да је реч о покушају да се скрене пажња са питања национализоване имовине српских компанија у Хрватској, која далеко превазилази вредност средстава у мешовитим банкама.
На томе ће, како преноси „Политика“ став НБС, Србија посебно инсистирати у будућем периоду.
