Бабиш, милијардер и други најбогатији држављанин Чешке, оптужен је, између осталог, за проневеру европских фондова, које је, како стоји у оптужбама, користио у приватне сврхе. Уз то, изгледа да се није одрекао управе над својим пословним царством.
„Иако се номинално одрекао власништва над својим компанијама, према подацима који су дошли из Словачке, Бабиш и даље ужива одређене новчане бенефиције од њих, што га доводи у сукоб интереса“, наглашава Михаило Копања, истраживач београдског Института за међународну политику и привреду.
Он подсећа и да је поступак против Бабиша покренут, али је одбачен, па је један од захтева демонстраната и смена министарке правде Марије Бенешове.
Циљ демонстраната, како тврде западни медији, је заштита тековина онога што су грађани задобили „Плишаном револуцијом“ и уласком Чешке у ЕУ — заштита демократских начела и владавине права.
Циљ — заштита тековина „Плишане револуције“
Три кључна захтева демонстраната су да политичари поштују демократске процедуре, да се грађани брину једни о другима и да у земљи слобода и правда могу да напредују и да се живи без страха.
„Веза са годишњицом ’Плишане револуције‘ је унутрашњи осећај да се Чешка враћа ка периоду у коме нема демократије, где нема слобода. То видим као централну нит протеста који се дешавају. При томе, морамо знати да је Бабишова странка на парламентарним изборима добила свуда, изузев у Прагу. Праг је остао једина тачка где је Бабишова странка јако слаба“, каже Копања.
Политички циљ организатора протеста, удружења грађана „Милион тренутака за демократију“, није нарушавање изборне воље грађана, за шта су били оптуживани, додаје он.
„Њихова реторика таква је да се избегава помисао да се ради рушењу воље грађана, они само хоће да укажу да се закони морају поштовати, да се демократија мора поштовати и иду у правцу указивања на рушење демократије и владавине права од стране Бабишове Владе“, објашњава Копања.
У односу на пре тридесет година, постоји битна разлика
Демонстранти не само да узвикују пароле од пре три деценије, него су и за место одржавања демонстрација одабрали место са кога је кренула „Плишана револуција“ — парк Летна.
Пре тридесет година, новембра 1989. године, изгледало је да је режим Густава Хусака, устоличен након интервенције снага Варшавског пакта 1968. године и слома Прашког пролећа, необорив. Међутим, хиљаде грађана мирним протестима изазвали су пад Владе. Монолит је оборен много лакше него што се очекивало.
Тада је, практично из затвора, за председника републике изабран дисидент и писац Вацлав Хавел, а управу државом преузели су други интелектуалци, такође прогоњени, међу којима је био и Хавелов наследник, економиста Вацлав Клаус. Хавел је светску славу стекао својим драмским делима, био је непомирљиви противник комунизма, није желео да се одрекне Прашког пролећа (због чега је дуго чамио у затвору, а његова дела су била забрањена) и био је симбол борбе чешких грађана.
Данас, грађани који су изашли на демонстрације покушавају да се идентификују са славним данима из 1989. године, aли немају свог Хавела. Нико од истакнутих чланова покрета „Милион тренутака за демократију“ нема ту моралну снагу какву је Хавел имао, нити се чини да неко од њих има ту амбицију.
Демонстрације су остале у оквирима престонице и нема назнака да ће се прелити у провинцију, јер, као што је Копања нагласио, Праг је једина тачка коју Бабиш и његова политичка организација АНО 2011 (Акција незадовољних грађана) нису успели да освоје.
Праг није Чешка
За протеклих тридесет година Чешка је постала напредна економија и друштво које цени демократске вредности, до те мере да је и разлаз са Словачком био безболан у сваком смислу — толико безболан да је данас на месту председника чешке Владе Андреј Бабиш, по рођењу Словак, који се у Чешку преселио након „Плишане револуције“.
Чешка је, према Копањиним речима, највећи добитник уласка у Европску унију. Своје речи поткрепљује подацима да је Чешка држава са најмањом стопом незапослености међу чланицама Вишеградске групе, са привредом која стално јача. Такође, кроз Вишеградску групу, и чешки политички утицај расте.
„Међутим, није цела Чешка осетила благодети тридесетогодишње демократије и економских слобода и уласка у ЕУ“, наводи наш саговорник.
„Када упоредимо благодети од уласка у ЕУ које је осетио Праг, у односу на остатак државе, добијамо одређену разлику, тако да видимо зашто је Бабиш освојио све општине у Чешкој, изузев Прага. Грађани Прага су највише осетили оно што им је донела ЕУ, док се на периферији Чешке то не осећа. Они немају осећај шта је улазак у ЕУ значио за Чешку. Ту долази до једне благе дискрепанције“, наводи он.
Демонстрације у Прагу, који је специфичан у односу на остатак Чешке, могу се протумачити и у правцу залагања за очување добитака које је тај град добио од уласка Чешке у ЕУ.
„Да ли је то исправно или не — друго је питање“, закључује Копања.
