Од Црне Горе до Италије успостављен енергетски мост између ЕУ и Балкана

CC0 / Ансплеш/ Matija Mestrovic / Море
Море - Sputnik Србија
Пратите нас
Електрични кабл под морем, успостављен у петак између Италије и Црне Горе, представља енергетски мост од изузетног стратешког значаја за регион.

Кабл су пустили у рад предсједници Црне Горе и Италије, Мило Ђукановић и Серђо Матарела, а то је прва интерконекција Црне Горе и Балкана са Италијом и Европом. Укупна дужина кабла између Пескаре и Рта Јаз износи 455 километара, док дужина дијела под водом износи 433 километра. Сам пројекат је вриједан око милијарду евра, а извела га је италијанска компанија „Терна“ у сарадњи са црногорским Електропреносним системом (ЦГЕС).

На свечаној церемонији кабл су званично притиском на тастер у рад пустили из Црне Горе Ђукановић, а из Италије Матарела.
Ђукановић је саопштио да је кроз посвећен рад црногорске владе у четири мандата, овај пројекат завршен и доведен до комерцијалне употребе, те да је Јадранско море још чвршће спојило Црну Гору и Италију.

„С поносом можемо свједочити како филозофију отворености подржавамо инфраструктурним пословима гигантских размјера. Овим конкретно показујемо да наша залагања за европске вриједности и достизање европског квалитета живота нијесу реторичка, већ веома практична“, истакао је Ђукановић.

Важно чвориште за Европу

Предсједник Италије рекао је да је пројекат прави енергетски мост између ЕУ и Балкана.

„Ова инфраструктура представља важно чвориште и за Италију и за Европу. Данашња церемонија означава тренутак од изузетног значаја у нашим међусобним односима“, рекао је Матарела, истичући одличне политичке односе двеју земаља.

„Италија је снажно увјерена да је судбина свих земаља Балкана неодвојива. Пут којим је Црна Гора кренула ка ЕУ заслужује подршку и може бити подстицај и за друге земље у региону. Реализација овог пројекта представља даљи подстицај добре сарадње“, навео је Матарела.

Иначе, сам пројекат повезивања електроенергетског система Црне Горе са Апенинским полуострвом ће, по свему судећи, имати ширу улогу. Што се саме Црне Горе тиче, он се састоји од три партије, и то:

  • изградња трафостанице Ластва снаге 400/110/35 киловолти (партија 1)
  • изградња далековода Чево—Пљевља од 400 киловолти (партија 2)
  • изградња трансбалканског коридора од 400 киловолти, односно далековода према Србији и Босни и Херцеговини (партија 3)

Ово последње упућује да се намјера Италије да од Црне Горе направи „енергетско чвориште“ које ће повезивати Апенине са Балканом у првом реду односи на потенцијални увоз струје не само из Црне Горе, већ превасходно и из Србије и БиХ, а можда и из других заинтересованих земаља региона.

Према ријечима Драгана Кујовића, извршног директора ЦГЕС-а, Црна Гора ће овим пројектом добити много поузданије напајање Црногорског приморја као и сјевера државе, а очекују се и значајни приходи од преноса и закупа преносних капацитета, јер Црна Гора има 20 одсто удјела у укупном капацитету кабла између Италије и Црне Горе, па Кујовић подморску интерконекцију види као „добар предуслов за реализацију енергетских потенцијала како Црне Горе, тако и цијелог региона“.

Истраживања мора трајала 600 дана

Извршни директор италијанске „Терне“ Луиђи Ферарис објаснио је да је ова интерконекција „кључно чвориште за европску енергетску унију“ и да представља импулс за низ могућности и све сигурније и ефикасније тржиште електричне енергије.

„Интерконекција подстиче даљи развој производње из обновљивих извора. Од 2020. до 2030. порашће број постројења из обновљивих извора. Овај пројекат је претпоставка за даљи развој енергетског система Црне Горе и цијелог Балкана. Интерконекција Италија — Црна Гора представља технолошку изврсност. Повезује Ћепагати и Ластву Грбаљску“, истакао је Ферарис.

Он је додао и да је реализација овог пројекта захтијевала више од 600 дана истраживања мора.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала