Михаил Бељајев, са Руског института за стратешка истраживања, истиче да је Велика Британија одувек заузимала оштар став према Русији, а сада има додатан мотив, јер жели да се допадне САД.
Америка испипава пулс преко Лондона
„Целокупна прича о могућем увођењу додатних санкција руским компанијама усмерена је ка САД. Лондон жели да покаже да ће након изласка из ЕУ бити још вернији савезник Вашингтона. Британија у једностраном поретку тешко да може да примени неке оштрије мере према Русији“, тврди Бељајев.
Американци, према његовим речима, често користе Лондон као свог гласноговорника, како би пренели поруку о својим будућим намерама или испитали реакцију Русије.
Иако каже да могућност за увођење додатних санкција постоји, јер се то одлично уклапа у политику САД и Велике Британије, руски економиста додаје да се, међутим, санкције нису показале као ефикасно средство.
„Тако да су све приче које се воде у Лондону или Вашингтону о увођењу додатних санкција Русији усмерене првенствено на домаће бирачко тело и њихов циљ је да покажу да ове земље још увек управљају светом. Дакле, продукт за домаћу употребу“, наглашава он.
Експерти истичу да се економска сарадња наставља без обзира на то што су контакти у политичкој сфери сведени на минимум. Британске компаније активно раде на руском тржишту, а Владимир Путин је ове године на Економском форуму у Санкт Петербургу разговарао са представницима крупних британских компанија.
Бизнис ће увек наћи свој пут
Начелник Европског одељења при руском Министарству спољних послова Сергеј Бељајев истиче да ће Британија свакако остати важан економски и трговински партнер Русије, а у прилог томе говори чињеница да је у периоду од јануара до августа 2019. године трговинска размена између двеју земаља износила 9,2 милијарде долара.
У том контексту, економски експерт Михаил Бељајев истиче да су економски односи између земаља посебна прича.
„Вештачки их је могуће погоршати, али побољшати тешко. Велика Британија је важан економски партнер Русије. И сада постоји размена технологија. Када је реч о спољној трговини и економским односима, бизнис ће увек наћи свој пут. У тренутним условима не видим могућност за пораст трговинске размене, али ни за њен пад испод одређеног нивоа.“
Бељајев додаје да ће Велика Британија након изласка из ЕУ бити заинтересована за ширење трговинских и партнерских веза, али када је реч о односу са Русијом, она ће бити ограничена политиком САД.
Ефекат „брегзита“ на глобалну економију
Москва је изразила спремност за проширење и продубљивање економско-трговинских односа са Британијом, али пажљиво прати ситуацију због изјава лондонских званичника да ће након изласка из ЕУ Британија не само ускладити санкциону политику са ЕУ и САД, него ће и пооштрити.
Званичници руског Министарства спољних послова истичу да Лондон не размишља о могућим последицама, јер постоји велики број британских фирми које су заинтересоване за тесну сарадњу са руским партнерима. Могуће увођење додатних санкција имаће негативан утицај не само на британско-руске односе, него ће покренути ланчану реакцију и убрзати одлазак страних инвеститора са британског тржишта због новог законодавства.
Треба имати у виду да је од 2016. године, одмах након референдума о „брегзиту“, преко 30 представника финансијских институција из 14 земаља напустило Лондонску берзу и преселило се у Франкфурт.
Према мишљењу стручњака, „брегзит“ ће неминовно имати негативан ефекат не само на европску, већ и на глобалну економију. Централна банка Ирске припремила је извештај према коме ће ова земља доживети економски пад за 5,8 процената у случају да Британија напусти ЕУ без договора. Према испитивањима, 43 одсто британских компанија очекује да се суочи са негативним последицама „брегзита“, док је обим закључених послова између британских и европских компанија смањен за 32 процента, а износ стране активе за 69 процената.
