Лист наводи да монаштво ове православне светиње нико није обавестио о овом догађају, да је ухапшени Албанац, чији су иницијали А. И, у ствари оптужен за кривично дело пљачка и присила, а да су оштећена лица сведочила да их је он месецима присиљавао да заједно нападну манастир.
Подсећа се да су званичне институције Приштине покушале да демантују повезаност овог догађаја са тероризмом, али да портпарол косовске полиције Даут Хоџа није оспорио „хитан интерни извештај косовске полиције“ из којег су ове везе јасне.
Манастир Високи Дечани, једина српска светиња на Космету коју и даље чувају војници Кфора, честа је мета албанских екстремиста.
Припадници италијанског Кфора су 2016. године осујетили план џихадиста да нападну манастир, а српске безбедносне снаге дошле су до сазнања да су Високи Дечани и Пећка патријаршија били мета за напад за божићне празнике 2018. године, али се од напада одустало, преноси Срна писање „Вечерњих новости“.
На зидовима помоћних зграда Високих Дечана 2014. године исписани су графити у знак подршке такозваној Исламској држави (ДАЕШ) као и такозваној Ослободилачкој војсци Косова (ОВК), док је 1999. године забележен покушај гранатирања манастира.
„Вечерње новости“ наводе да прича о нападима нимало не чуди ако се зна да је Качаник означен као база за обуку припадника ДАЕШ-а, односно џихадистичка престоница Европе. Из кампова у брдима и шумама на ратишта широм света отишли су бројни Албанци.
„Њујорк тајмс“ је прогласио Качаник престоницом вехабизма, а у извештају Стејт департмента наведено је да је 400 Албанаца са Космета отишло да ратује на страни ДАЕШ-а у Сирији док је, незванично, број много већи.
Високи Дечани налазе се на листи Унескових заштићених споменика светске културне баштине. Војници Кфора дежурају испред светиње и уписују имена свих који у њу долазе, док је прилаз манастиру опасан додатном гвозденом оградом.
После легитимисања посетилаца врата отвара чувар из помоћне зграде.
