„У свету се стварају повољни услови за јачање сарадње између народа Русије и Балкана на основу равноправног дијалога, духовног, историјског и културног сродства. Политичким руководствима Русије и балканских земаља препоручује се да изврше одговарајуће промене у сарадњи наших народа, узевши у обзир нову европску стварност“, каже се у резолуцији усвојеној на крају састанка.
Принудна дипломатија Запада
Идеја је да се у дијалогу представника балканских земаља и Русије нађу заједнички именитељи за заједнички живот на постјугословенском простору након свих догађаја које су народи бивше Југославије проживели, каже адвокат Горан Петронијевић, учесник самита.
„Оно што се са Запада доноси као дипломатија и претвара у принудну дипломатију, са искривљеним погледима на догађаје из историје, на догађаје из ближе прошлости, није уродило плодом, рађа и генерише све веће и веће разлике. Према томе, треба покушати нешто друго, а то треба видети на примерима других земаља, како се живи у вишеконфесионалним и вишенационалним срединама, како се уклапају у једну државу“, објашњава он.
Једну од најзанимљивијих дискусија, према мишљењу нашег саговорника, имао је Џамбулат Умаров, министар за национална питања, штампу и спољне послове Чеченије, који је говорио о успешној интеграцији муслимана у руско друштво (око двадесет одсто грађана Русије су муслимани).
Говорници са Балкана су расправљали о аспектима међунационалних и међуконфесионалних односа на Балкану, а заједнички закључак је, према Петронијевићевим речима, да је све што се у нашем региону догађало, као и досадашњи напори са Запада, усмерено на остваривање интереса Запада, а не на остваривање интереса балканских народа.
Дупли стандарди
„Та дипломатија, која је оптерећена једном врстом дуплих стандарда, који се перманентно примењују од самог почетка до данас, игнорисањем проблема између балканских држава и народа, очигледно је нешто што само може да генерише даље сукобе, а не да их решава“, сматра Петронијевић.
Размена мишљења у Вороњежу, према речима нашег саговорника, уродила је плодом. Представљени су успешни рецепти интеграције мутликонфесионалних друштава, а представници балканских земаља имали су дијалог у коме су изношени проблеми у међусобној комуникацији.
За одржавање другог Руско-балканског самита кандидати су Београд, Бања Лука и Грозни.
Косово у складу са 12 44
Учесници скупа позвали су балканске земље које су се придружиле антируским санкцијама Запада да их укину, јер су такве мере „у директној супротности са исконским интересима наших народа“. Такође, закључили су да се косовско питање мора решавати дијалогом на основу Резолуције Савета безбедности УН 12 44, којом се на основу међународног права територија Косова и Метохије сматра јужном покрајином Републике Србије.
„Оштро осуђујемо ширење НАТО-а на Исток, као и укључење Црне Горе у његов састав без одговарајућих демократских процедура и исказивања воље њеног народа. Изражавамо забринутост због тога што се слични покушаји упорно чине у односу на Македонију, Босну и Херцеговину, па чак и Србију“, наводи се у завршној резолуцији самита.
Учесници су позвали балканске народе на миран суживот и решавање свих спорова дијалогом, „на превазилажење непријатељстава и изолације, уз показивање сталне бриге за очување добросуседских односа свих балканских народа, независно од њихове религије. Дугорочни мир на Балкану нема алтернативу“.
„Морамо се пажљиво односити према јединственом, целовитом, традиционалном језичком и културном словенском простору“, закључују учесници самита.
Скупу су, поред Петронијевића и Умарова, између осталих, присуствовали и генерал Леонид Ивашов, председник Академије за геополитичке проблеме, Јелена Гускова, директорка Балканолошког института РАН, Змаго Јелинчић, лидер Словеначке националне странке, Јасминка Аџић Сикирић, члан Председништва странке Ивана Пернара из Хрватске, македонски новинар Миленко Неделковски, Демо Бериша, председник Уније Албанаца и Џевад Галијашевић, експерт за безбедност из БиХ.
