Претензије на враћање територија покренуо је председник естонског парламента Хен Пилуас, позивајући се на Тартуски мировни споразум, документ из 1920. године. Министар спољних послова Естоније Урмас Реинсалу рекао је да Естонија не намерава да се одрекне принципа тог споразума.
Према овом споразуму, за који Москва тврди да нема правну снагу, Таљин претендује на део територија Лењинградске и Псковске области.
Руски сенатор Владимир Џабаров, заменик шефа спољнополитичког одбора Савета Федерације, поставља питање — знају ли у Естонији да јој је Совјетски Савез заправо поклонио територију, која је некад била део Руске империје.
„Русија ништа не дугује ни Естонији, ни Летонији, а што пре они престану да дају сличне изјаве, то ће бити бољи односи међу нашим земљама. Они одлично схватају, јер нису глупи, да су то апсолутно бесперспективне и неосноване изјаве, а дају их да би по ко зна који пут усталасали односе између Русије и Запада. Млади Европљани, у које убрајам све три прибалтичке земље и Пољску, стално праве свакојаке политичке глупости да би подигли степен напетости“, каже за Спутњик Џабаров.
Губљење времена
Сенатор примећује да кад год се учини напор да се успоставе неки контакти лансирају се такве депласиране приче и додаје:
„Нека председник естонског Парламента мирно спава и ради, нико никоме неће ништа да даје, и нека не губи време узалуд сличним изјавама. Ово је свакако провокација, јер нема никаквих спорних питања. Естонија је, да подсетим, ушла у НАТО, а да би нека земља ушла у Алијансу — не може имати никакве територијалне спорове. Тада смо на молбу западних партнера зажмурили, а они се сад сетили да имају неке примедбе“.
И Директор Руског војно-историјског друштва Михаил Мјахков подсећа да би чланство у НАТО-у за Естонију било немогуће ако има пограничне спорове.
„Границе о којима естонски политичари сањају заправо су наметнуте 1920. године. Русија се налазила у фази грађанског рата“, напомиње Мјахков.
Не глупирати се са историјом
Сенатор Олег Морозов саветује Естонији да се „не глупира са историјом“, јер, како каже, може се лако испоставити да није Естонија та која треба да добије додатне територије, већ управо супротно.
Подсетимо — Руска Федерација је потписивањем мировног споразума са Естонијом 1920. године признала независност ове земље. Међутим, 1940. године овај споразум, као и други међународни споразуми које је имала Естонија, постају неважећи, јер је република постала део СССР-а. Како је у мају ове године нагласила званична представница руског министарства спољних послова Марија Захарова, за Руску Федерацију „ова тема је заувек затворена“.
Међутим, откако се Естонија одвојила од СССР-а, локални политичари периодично изјављују да је Тартуски споразум још увек на снази, чиме је створен повод за изношење територијалних претензија према Русији.
Тежак пут до ратификације
Споразум Русије и Естоније о копненим и морским границама је први пут потписан 2005. године. Међутим, након што је естонски Парламент у Закон о ратификацији унео преамбулу Тартуског мировног уговора, Русија је повукла свој потпис са тог споразума.
Споразум о граници је поново потписан 2014. године, а тада је речено да стране немају међусобне територијалне захтеве.
Русија такође није ратификовала споразум. Недавно је директор Другог европског одељења руског Министарства спољних послова Сергеј Бељаев изнео став Москве:
„Лопта није на нашој страни. При потписивању документа 2014. године са естонском страном, постигнуто је разумевање о непостојању територијалних захтева између две државе и о потреби да се обезбеди нормална неконфликтна атмосфера за ратификацију граничних споразума. Русија у потпуности испуњава све услове, што се не може рећи за естонску страну“.
Дипломата је додао да се последњих година погоршала „политичко-информациона позадина према Русији“.
Он је напоменуо и да Москва чека да нови састав естонског Парламента, који се драстично променио након избора прошле године, ратификује споразум о граници.
„Очекујемо да ће естонски партнери испоштовати део обавеза у вези са ратификацијом, укључујући и одбацивање било каквих политичких оптужби“, нагласио је руски дипломата.
Политички интерес
Руска амбасада у Естонији и Министарство спољних послова Руске Федерације позвали су Таљин да заустави русофобну политику.
По мишљењу експерата, сличним тврдњама естонски политичари покушавају да освоје поене националистичког бирачког тела. Истовремено, представници умеренијих снага немају ништа против склапања споразума о граници са Русијом, али би покретање овог питања, како објашњавају, могло да подели владајућу коалицију у Естонији.
Председник Руског удружења за балтичке студије Николај Межевич изјавио је да „у овом случају говоримо о унутрашњим партијским разликама и да се коалиција која сачињава Владу може распасти приликом гласања о овом питању“.
Према речима Межевича, износећи територијалне захтеве према Москви, естонски националисти покушавају да уздрмају ионако тешку безбедносну ситуацију у балтичким државама, где се плански повећава војно присуство земаља НАТО-а због наводне „руске претње“.
