У скорије време биће пуштени у рад Трансанатолијски гасовод (ТАНАП) и Трансјадрански гасовод (ТАП) којима ће азербејџански гас са каспијских налазишта бити допреман у Турску и земље јужне Европе.
Уз гасовод „Кавказ-југ“, ова два гасовода су део пројекта „Јужни гасни коридор“ који је најављиван као кључна стратегија за ослобађање Европе од руског гаса. Једног дана тим коридором би требало да тече и гас из Туркменистана и могуће из још неких земаља. Тај пројект се процењује на око 40 милијарди долара.
Политички мотив
Руски аналитичар Владислав Гинко указује на то да би због нових гасовода могли да се створе проблеми на енергетском тржишту.
„Ако говоримо са становишта тржишне конкуренције, уколико се ЕУ заиста буде придржавала става да потрошачи треба да одлучују шта им је исплативије по цени и квалитету, онда ’Гаспром‘ нема разлога за бојазан да ће азербејџански гас потиснути Русију. Али, из ове приче не треба искључити ни политички мотив. Могуће је да ће бити предузете одређене мере које ће обезбедити да се на неко време снизе цене испорученог азербејџанског гаса, а да се та разлика надокнади из разних фондова. То ће бити учињено у интересу произвођача америчког течног природног гаса, који желе да преплаве европско тржиште и постану лидери. То јест, главни циљ ове политичке конфузије, која између осталог утиче и на транзит руског гасовода, јесте да се ситуација на европском тржишту гаса доведе дотле да ради само један добављач, док би остали били мање важни играчи, а јасно је да је тај главни добављач Америка. Другим речима, ствара се неравноправна конкуренција“, каже Гинко за Спутњик.
Експерт напомиње да нови гасоводи покушавају да конкуришу руском, а да би то могло да доведе вештачког смањења цена гаса.
„Ово што се дешава може довести до драстичног пада цена, јер и други гасоводи могу почети да се баве дампингом, односно уништењем конкуренције продајом производа по ценама које не покривају или једва покривају трошкове производње, у циљу стицања монопола и за то могу добити неку политичку подршку, укључујући и од ЕУ. Самим тим, они могу наступити са нижом ценом гаса и на тај начин оборити руску. Таква ситуација, у ствари, не одговара никоме. Када је конкуренција неравноправна и штавише вештачка, то је једна ствар, а сасвим је друго када је конкуренција здрава — она значи и произвођачима и потрошачима, јер побеђује пројекат који је најбољи у погледу цене и квалитета“, каже Гинко.
То на крају може довести до ситуације када ће свима у неком тренутку снабдевање Европе гасом бити неисплативо или ће радити са веома малом маржом, напомиње експерт.
„Управо то покушавају да постигну амерички ривали који би желели да руски гас, а такође и гас из Азербејџана, не буду тржишно конкурентни и интересантни. Њихова намера је да обесхрабре компаније да раде на овом тржишту и да створе празан простор који они желе да заузму“, истиче Гинко.
Експерт додаје да даљи развој догађаја зависи и од позиције Европе и њене спремности да штити своје интересе и интересе својих потрошача.
„Русија је пристала да гради ’Северни ток 2‘ који је свима у интересу, али онда масовно почињу да пуштају у рад неке гасоводе и да се баве дампингом, који нема економску, већ политичку подршку, па ћемо онда и ми морати да спустимо цену. Као резултат тога, свим произвођачима гаса ће у неком тренутку постати неисплативо да раде на овом тржишту, а амерички произвођачи гаса нестрпљиво чекају да сви залупимо вратима и престанемо да испоручујемо гас, тим пре што Русија већ има пројекат ’Снага Сибира‘, који је практично готов и има великог купца — Кину. Мислим да, прво, морамо бранити нашу тржишну позицију, јер је то у интересу европских потрошача и нас самих. Ми на европско тржиште нисмо дошли као гости, него као пуноправни учесници и зато се морамо борити за фер тржиште и фер конкуренцију“, закључио је експерт.
Конкуренти руском „Гаспрому“
Прва фаза ТАНАП-а завршена је прошле године и Турској је већ испоручено три милијарде кубних метара гаса, док је ове године изградња гасовода завршена у потпуности. Очекује се да ће отварање бити одржано 30. новембра и да ће тој церемонији присуствовати и председници Турске и Азербејџана.
Гасовод „Кавказ-југ“ пуштен је у рад 2006. године и он пролази по територији Азербејџана и Грузије до границе са Турском, ТАНАП покрива турско тржиште, док би гасоводом ТАП „плаво гориво“ требало да потече идуће године.
Гасовод ТАП би требало да транспортује природни гас из налазишта Шах Дениз у Азербејџану до Европе. Почевши од грчко-турске границе, ТАП гасовод ће прећи Северну Грчку, Албанију и Јадранско море да би стигао до Италије.
Гасовод је укупне дужине око 3.500 километара, а потврђене резерве са налазишта Шах Дениз процењују се на 1,2 билиона кубних метара.
Многи европски политичари су уверени да ће нови гасоводи постати прави конкуренти руском „Гаспрому“ на европском тржишту, док је већина експерата сагласна да „Јужни гасни коридор“, као и природни течни гас из САД који стиже у Европу, неће пољуљати руску позицију лидера на Старом континенту.
Капацитет „Јужног гасног коридора“, који укључује ТАНАП и ТАП, износи 16 милијарди кубних метара гаса годишње, од којих ће шест милијарди кубика ићи у Турску, а свега 10 у Европу. Поређења ради, „Гаспром“ је прошле године кроз све своје гасоводе испоручио Турској и Европи 200,8 милијарди кубних метара гаса.
Азербејџан заиста може да узме од „Гаспрома“ део европског тржишта, али то је само мало „парче колача“. Да би пројекат „Јужни гасни коридор“ заиста постао претња „Гаспрому“, неопходно је спровести све фазе пројекта, међу којима је и план да једног дана тим коридором протече гас и из Туркменистана, што ће повећати капацитет гасовода на 31 милијарду кубика гаса годишње. Али, за сада је то још на дугачком штапу, зато што за сада нема решења како ће Туркменистан транспортовати гас у Европу. „Камен спотицања“ је нерешено питање статуса Каспијског мора. Да би Туркменистан изградио гасовод кроз Каспијско море директно до Азербејџана, потребно му је еколошко одобрење „каспијске петорке“, а Русија и Иран ће бити против овог пројекта.