Пољски лист „Мисл Полска“ наводи да први сценарио предвиђа снажан амерички напад, уз коришћење свих расположивих средстава, укључујући и нуклеарно оружје. Аутор текста сматра да овај концепт доноси приличан ризик, с обзиром на могућу одмазду Москве.
Други сценарио предвиђа економску изолацију Русије, која треба да „доведе до смене политичког руководства“ земље.
„Управо се овај концепт и примењује последњих година“, сматра аутор.
Новинар Антониј Коњушевски сматра да је вероватноћа избијања оружаног сукоба сасвим реална, јер би Вашингтону хитно могао да буде потребан „релативно велики рат“, а Русија се посматра као највероватнији противник. Како наводи, САД би требало да „покушају да покоре земљу заједно са њеним геополитичким простором“.
Понижавајући пораз Вашингтона
Лист наглашава да је Русија у изузетно тешким околностима успела да повуче „неколико мајсторских шаховских потеза“ — да постигне успех у Сирији и успостави односе са Турском и Израелом, док је Вашингтон претрпео „понижавајући пораз на Блиском истоку“.
Руски политичари подсећају да је економска блокада увек комбинована са информационом, па зато сада пољски медији објављују такве чланке, са циљем да створе страх и деморализију и поткопају Русију, што би Вашингтон желео да се догоди. САД се не свиђа јака и независна Русија и зато траже начине да утичу на Москву, док Пољаци само испуњавају вољу својих ментора.
Са друге стране, јасно је да Америка неће директно напасти Русију или извршити нуклеарни удар, зато што би уследио стравичан контранапад, али ће се против ње борити туђим рукама — пољским или украјинским.
Руски експерт Владимир Кирејев напомиње да такве сценарије не разматра цело пољско друштво, него део пољске елите, која је уграђена у хегемонистичку америчку политичку доктрину глобалне доминације САД, а то је повезано управо са крајем америчке хегемоније.
„Када се, након завршетка Хладног рата, биполарни свет срушио, САД су постале водећа сила — земља која је 30 година, без икакве противтеже, постављала правила игре широм света, у економским и политичким односима, водила ратове без одобрења Савета безбедности УН, наметала санкције и покушавала да изолује многе земље.
Међутим, последњих година, Русија се — неочекивано за Американце — уздигла, показала је да има снагу не само да парира и одбије те нападе, него и да демонстрира своју успешну политику у неколико региона света, а пре свега на Блиском Истоку и у Африци. Последњи догађаји који се тичу успостављања реда и уставног поретка у Сирији, као и афрички самит у Сочију, показали су огромне могућности Русије, која на много начина надмашује чак и ниво, ауторитет и утицај Совјетског Савеза на врхунцу његове моћи. То је сатерало у ћорсокак америчке, европске и кинеске елите. Сви они, а пре свега Американци, суочили су се са тим да се њихов утицај, ако још није нестао, онда барем доводи у питање“, каже Кирејев за Спутњик.
Спремност Америке на агресивне акције
Експерт додаје да је утицај за Америку основа њиховог економског просперитета.
„Ако престану да буду водећа земља која свима диктира правила, онда ће финансијски токови, укључујући доминацију у економији, не само у финансијском сектору, већ и у привреди, трговини и индустрији, пасти и остаће само једна технолошка сила, а то ће знатно смањити животни стандард свих слојева америчког друштва. То је изузетно болно за америчке елите, које су биле усмерене на то да ће 21. век бити век америчке доминације“, каже Киријев.
„Да би спречили губитак доминације и неочекивано брз губитак моћи, Американци су спремни на разне агресивне акције“, додаје експерт.
„Сећамо се да је у историји лидерство прелазило више пута са државе на државу — са Британског царства на Американце, а сада се очекивало да ће Кина преузети светско вођство због раста свог БДП-а и активне спољне политике. Због неочекивано брзог губитка моћи, Американци су спремни на разне агресивне акције. Ако Трамп сада покушава да нађе тачке додира и није спреман да води потпуно агресивну спољну политику, након његовог наводног импичмента или ако неке друге политичке снаге победе на изборима, тада опција отворене агресије по првом или другом сценарију није само могућа, већ је и прилично очекивана“, каже Киријев.
Према његовим речима, закључак је само један — неопходно је формирати вишеполарну безбедносну структуру, што сада чине државе БРИКС-а. Потребно је створити што већи број савеза и блокова и склопити сарадњу и партнерства са што више држава, укључујући земље Азијско-пацифичког региона, Пакистан, Индију, Саудијску Арабију, афричке и европске земље.
„Све то је потребно како би се смањио једностран амерички утицај у тим регионима и треба их постепено ставити пред чињеницу да су они само једна од светских земаља, али не и хегемон. Чак и ако задрже своје економске и политичке привилегије, постепено ће постати само један од центара моћи, што се у принципу дешава и сада. А потребно је да америчке елите ту чињеницу прихвате“, закључио је руски експерт.
Савезништво са Пољском
Варшава и Вашингтон су летос потписали заједничку декларацију о војној сарадњи и, пре свега, јачању америчког војног присуства у Пољској. Тренутно се у америчкој оклопној бригади у Пољској на ротационој основи налази 4.500 америчких војника, а са појачањем од око хиљаду војника Пољска би постала четврти највећи амерички контингент у Европи, после Немачке, Италије и Велике Британије.
У септембру је шеф владајуће странке „Право и правда“ Јарослав Качински изјавио да у почетку није постојао план да се на територији Пољске трајно размешта америчка војска у оквиру НАТО-а, али да је геополитичка ситуација последњих година довела до измене позиције САД.
Москва сматра да је повећање америчког војног контингента било где у Европи неприхватљиво. Америчких база већ има много у европским земљама, с обзиром да су скоро све оне чланице НАТО блока. Европа је већ презасићена оружјем, војном техником и војним трупама.
Експерти истичу да су акције које је предузела америчка страна уз прећутни пристанак и одобрење Пољске очигледно — фактор дестабилизације.
