Прелазна влада је Моралеса чак оптужила за побуну и тероризам, јер наводно координира уличним протестима, а уколико се врати у земљу, очекује га затвор.
Дугогодишњи дописник српских медија из Латинске Америке Борислав Лалић на дилему коју постављају чак и западни медији — да ли је ово пуч или повратак у демократију, одговара да се у Боливији догодила једна врста индиректног државног удара који је извела војска.
„Разлика између класичног војног удара на који је Латинска Америка навикнута и дешавања у Боливији, само је у томе што војска која је натерала Моралеса да оде из земље није директно преузела власт. Међутим, без бруталног притиска војске Моралес не би могао да падне“, оцењује Лалић у емисији „Свет са Спутњиком“.
Он напомиње да је ипак и сам Моралес дао одређених повода да се доведе у питање његов опстанак на власти — превише је дуго на власти, а на референдуму 2016. није прошао његов предлог да председник може неограничено пута да се кандидује.
Међутим, Моралес је представник већинског домородачког становништва коме је, како подсећа Лалић, дао наду да ће променити њихов живот и у доброј мери га је променио, јер је екстремно сиромаштво преполовљено, а земља је имала једну од водећих стопа раста у Латинској Америци.
Литијум као геополитички фактор
Професор универзитета у Мексику Дејан Михаиловић објашњава да је Боливија дубоко подељено друштво и на етничкој и на класној основи.
А реч је, како каже, о земљи површине од око милион квадратних километара, што је више од површине Француске и Немачке заједно, притом богате природним гасом, литијумом и осталим стратешким минералима, па је присутан и тај геополитички, стратешки фактор.
„Уколико дође до грађанског рата, а то значи супротстављање староседелачког становништва, које чини преко 30 народа, и истока земље који је познат по томе да је у рукама агробизниса, постоји велика опасност од дезинтеграције земље“, упозорава Михаиловић.
Према његовом мишљењу, у Боливији се догодио „класични цивилно-војни државни удар“, без директне војне операције која је кроз историју подразумевала и убиство председника и заузимање институција.
Михаиловић одбацује оцене неких западних медија да су превирања у Боливији последица непромишљених потеза једног у низу тиранина који не одлазе са власти, а истовремено није по вољи локалне елите, Вашингтона и међународног система диктатуре финансијског капитала.
„Живимо у епохи когнитивног капитализма, где основни мотор акумулације није ни трговина ни материјална производња, него производња информација. Трећа ствар је да је боливијски случај предочио светском јавном мњењу да је либерални модел представничке демократије све мање у стању да решава нагомилане проблеме и противречности савременог капитализма“, каже Михаиловић.
Он боливијски случај сагледава у две равни: идеолошкој, као борбу између левице и деснице у Латинској Америци, али и у равни дубоких подела на јужноамеричком континету између проамерички оријентисаних режима и оних других „бунтовничког карактера“ као што су Куба, Никарагва, до јуче Боливија, Венецуела, а како предвиђа, највероватније ће то поново бити Аргентина и евентуално за коју годину Бразил, где сматра да су мале шансе за реизбор актуелног председника Жаира Болсонара.
У току грађански рат ниског интензитета
Према речима универзитетског професора Душана Васића, бившег амбасадора Србије и у Мексику, у Боливији је у току грађански рат ниског интензитета, па није чудо што је и руски председник Владимир Путин недавно на самиту БРИКС-а упозорио на такву могућност.
Моралес је, каже, био прст у оку Америци, не само зато што је индигени председник, већ и као левичар.
За његове владавине земља је имала златно доба у развоју, а упркос тешкоћама и данас добро стоји, али како констатује Васић, он није припремио терен за свој одлазак.
На питање да ли је било спољног мешања у догађаје у Боливији, професор Дејан Михаиловић каже да нема материјалних доказа за то, али да је индикативно да су шеф полиције и генерал који је послао препоруку Моралесу да поднесе оставку били војни аташеи у САД.
Борислав Лалић подсећа да је „главна ствар ипак колико су САД утицале на догађања у Боливији, мада нема спора да оне утичу на догађаје у целој Латинској Америци које, према Монроовој доктрини, сматрају својим задњим двориштем. У ранијим деценијама амерички утицај и интервенције су били директнији, сада се ради суптилније, преко медијске кампање која може чуда да направи, али и преко директних претњи. Вероватно би ти притисци били још грубљи да Америци не предстоји изборна година“, уверен је Лалић, који подсећа да је Вашингтон после одласка Моралеса изразио наду да ће се нешто слично десити и у Никарагви и Венецуели.
„Амерички лав може и својим дахом да учини свашта, што је показалa историја Латинске Америке“, упозорава бивши амбасадор Душан Васић.
