И велики број европских компанија из Швајцарске, Немачке и Француске одбија да превози робу Северним морским путем, а то приписују бризи за животну средину, забринутости због топљења леда и очувању биодиверзитета, иако, заправо, раде на обуздавању Русије у арктичкој зони.
Москва сматра да је посреди политичка одлука, а заменик руског министра саобраћаја Јуриј Цветков каже да је одбијање превоза кроз Арктик и избегавање Северног морског пута начин да се ограничи развој Русије у арктичкој зони. Он је подсетио да је Русија светски лидер на Арктику, јер нико нема такву флоту ледоломаца, укључујући и нуклеарне, а и генерално нико не развија Север у толикој мери, па је самим тим коришћење овог пута најлогичније и најекономичније.
Северни морски пут спаја Европу и Азију
Северни морски пут је главна арктичка бродска магистрала и транспортна артерија Русије. То је најкраћа рута која спаја Европу и Азију, па самим тим, објашњавају експерти, бродови троше мање горива, што значи и мање штете за животну средину.
„’Северни морски пут‘ је нека ’морског Пута свиле‘. Овде Русија има веома озбиљан геополитички положај, јер скоро цео тај пут пролази или кроз руске територијалне воде или је у искључивој економској зони. Појавио се услед последица глобалног загревања, а то нема никакве везе са активностима Русије, и јасно је да транзитни превоз неће утицати на екологију“, оцењује руски експерт Вјачеслав Белобжецки.
Експерт напомиње да је Русија заинтересована за привлачење страних партнера, јер су контејнерски и поморски бродови под контролом западних компанија.
„Ако странци одбију коришћење Северног морског пута, његов значај у светској трговини ће се, свакако, смањити. Разлог који су стране компаније изабрале служи само као изговор и чини ми се да је њихова прича о жељи да се очува екологија Севера измишљена. Штавише, рећи ћу да сви глобални економски пројекти имају одређену политичку позадину. Ово се не односи само на руске, већ и на све глобалне економске пројекте“, каже Белобжецки.
Русија гради ледоломце
Заменик директора Института за географију РАН Аркадиј Тишков напомиње да се Северни морски пут још не користи интензивно, већ да служи више за унутрашњи превоз. За Русију је користан зато што обезбеђује регионални транспорт, посебно у азијском делу. Комплетност употребе Северног морског пута није обезбеђена кроз пролазе, већ се користи по деловима, углавном од Јамала ка западу.
„Планови да се повећа промет терета на десетине милиона тона годишње су сасвим оствариви. У Русији ће бити изграђено још неколико ледоломаца који ће предводити бродове и ’крчити‘ им пут. Поред тога, клима се мења и постоји нада да ће се пут у летњем и јесењем периоду ’очистити‘ од леда“, каже Тишков.
Западне компаније, истиче експерт, воде се политичким и економским мотивима. Прво — користити овај пут значи признати право Русије на ове воде, а не пролази цео Северни морски пут кроз границе економске зоне Русије, него делом и кроз такозване „историјске воде“.
„Многи желе да ограниче Русију у праву на ове воде дуж Северног морског пута. У овој ситуацији, то је питање политичке воље и одлуке. Са друге стране, земље Европе и Америке које би желеле да користе Северни морски пут немају бродове те класе и још нису створиле довољно пловила која би могла да несметано плове дуж ове руте. Свакако, постоји пратња наших ледоломаца, али је и даље прилично тешко гарантовати безбедност дуж целе руте“, каже саговорник Спутњика.
Експерти оцењују да би ова рута могла да преузме примат у односу на Суецки канал, чим буде реализована сва неопходна инфраструктура која је потребна за обезбеђивање пловидбе током целе године. Када је реч о гасу, Северни морски пут омогућава да се значајно скрати време, али и умање трошкови приликом транспорта „плавог горива“ у компресованом виду, са тренутних 36 на 19 дана, будући да се сада тај транспорт одвија кроз Суецки канал. Примера ради, пут од Владивостока до Санкт Петербурга Северним морским путем износи 14.000 километара, а преко Суецког канала 23.000.
„Арктичка доктрина“
Пентагон је прошлог месеца представио Конгресу „Арктичку доктрину“, која је усмерена на блокирање руског Северног морског пута. Стручњаци су уверени да ће Арктик у наредним годинама постати поприште конфронтације: са једне стране ће бити противници Северног морског пута, на челу са Вашингтоном, а са друге Русија и њени партнери.
Проблем је у томе што САД на Арктику поседују само малу територију на Аљасци. Због тога је Вашингтон прво почео да врши притисак на НАТО савезнике, са захтевом да обезбеде несметан и неограничен приступ северним областима.
„Осећамо тај притисак обуздавања од стране САД. Долази са свих позиција. То се односи и на блокирање одлуке Комисије за морско право УН о арктичком шелфу. То су и санкције у погледу технологија и технике за производњу угљоводоника у арктичкој зони, а ми се све више трудимо да својом робом заменимо увозну, па градимо наше платформе. Треће — постоји притисак на наше европске партнере који учествују на бушотинама на нафтним платформама на Арктику. Четврто — они се мешају у погледу комуникационих технологија и транспортних технологија. Пето — руско Министарство одбране морало је да се врати на Арктик, иако се деведесетих повукло одатле, јер постоје стварне претње безбедности, укључујући и дуж Северног морског пута. Ако друге земље не признају наше право на историјске воде, могу се појавити други бродови који ће овде покушати да делују, а то представља претњу од сукоба“, рекао је Тишков.
Сарадња на Арктику
На питање да ли постоје шансе да Русија сачува доминацију на Арктику, Тишков одговара потврдно:
„Наравно, у својим арктичким водама. Сада на Арктику више нема секторског власништва. Сада се користе концепти — зона економских интереса, територијалне воде, историјске воде и арктички шелф. Ово је велико водено подручје, које практично покрива територију од Баренцева до Чукотског мора. Ту акваторију ми сматрамо својом и ту обављамо привредну активност, без обзира на друге земље“.
Тишков истиче да Русија мора бити спремна на чињеницу да ће увек бити супротстављања тако великом учешћу Русије у арктичким пословима.
„Русија ће 2021. године постати председавајући Арктичког савета. Сада се формирају најважнија питања која ће бити приоритет током председавања. Међу њима ће, наравно, бити и правна питања. Али, са моје тачке гледишта, најважнија ствар је сарадња, мора се схватити да је Арктик јединствен организам и већина процеса у њему одвија се ван граница, акваторија и територија. Сви морамо заједно истраживати и проучавати Арктик. Главни циљ је миран суживот и сарадња, а не постављање блокада и санкција једни другима“, закључује саговорник Спутњика.
