Технолошки развој и појава друштвених мрежа значајно су утицали и на креирање модерних филмова. Данас се филм може снимити и мобилним телефоном, за опрему су потребна значајно мања средства него раније, али пласман садржаја је отежан услед велике понуде и тешко је доћи са самосталним пројектом до биоскопских сала и масовне публике. Иза оних који су успели у томе не стоји само огромна визија и ентузијазам, већ и подршка људи који верују у њихов успех и рад.
Како стићи од идеје до реализације и финансирања на самосталном пројекту креирања филма? Које предности и мане су донеле нове технологије у филмској индустрији? Колико је непредвидива будућност филма, с обзиром на „претрпаност“ садржајем? Како се издвојити и постати препознатљив бренд на тржишту?
О овој теми у емисији „Технограм“ говоре редитељ Борис Малагурски и проф. др Станко Црнобрња, редитељ и предавач на Факултету за медије и комуникације.
Филм — уметничка иновација ума
Највећи део посла у креирању филма познат је само људима из најужег окружења креатора. Други најчешће виде два сата квалитетно изабраног материјала из стотина различитих могућих кадрова. За филм је потребан прави бизнис план, од путних трошкова до маркетинга и такав пројекат може да се ради годинама. Добра полазна тачка може да буде ако имате инвеститора — спонзора, неког ко верује у ваш производ. Међутим, данашња технологија и платформе омогућавају да обични људи из нашег окружења могу да донирају за пројекте у које верују и да се визија редитеља оствари од великог броја малих донатора.
У случају Бориса Малагурског управо су такви људи носиоци пројекта, а таква част и поверење се ретко коме указује и представља можда и највећи вид сатисфакције за аутора, али и одговорност.
„Нема веће части од тога да људи стају свим срцем иза пројекта, ја волим да кажем, то нису моји филмови, то су филмови свих људи који су учествовали и донирали за овакав један пројекат. Често кажем да снимам народне филмове, народ је тај који стоји иза мене, обични људи, хиљаде и хиљаде људи који су донирали од испод једног долара, до појединих који су дали више хиљада“, каже Борис Малагурски.
Технологија у филму — предности и мане модерног доба
Данас уз помоћ лаптопа може да се измонтира филм, камере су приступачније, опрема софистициранија, чини се као да је потребна само идеја и да ће се филм сам направити. Међутим, није све тако једноставно у модерном свету, иако се тако може учинити. Производ, пласман, продаја и промоција су закони данашњег тржишта, те вас већина неће питати колико сте се и како мучили у креирању филма, него до колико сте биоскопа и људи дошли — једном речју, колико је производ комерцијализован. Суровост тржишта не бира бранше живота у којима ће наступити, па је неизоставан део и уметничке сфере.
„Живимо у времену преласка из аналогну у дигиталну технологију. Моја нова генерација студената која је уписала сада прву годину, рођена је 2001. године — у потпуном јеку те трансформације и сви су рођени са најновијом генерацијом технологија које су до пре 30 година биле незамисливе. Та омладина потпуно природно сраста и прихвата нове технологије које виде као своје природно окружење. Управо зато што су ти нови технолошки алати тако направљени да су брзи и омогућавају директну комуникацију између два појединца или између једног и милиона појединаца, то је огромни бенефит хоризонталне комуникације“, каже проф. др Станко Црнобрња.
Друштвене мреже уз све предности и мане допринеле су да се људи упознају са радом и животом других на бољи начин. Огроман број пратилаца и поверење омогућили су многима да остваре своје снове уз помоћ оних које никад нису уживо упознали.
„Не бих успео да снимим ниједан филм када бих рачунао на подршку великих институција или спонзора. Данас филмови ипак коштају мање. Наравно, путни трошкови су велики део буџета и технологија не може много да помогне, али што се тиче опреме, расвете, камере, технологија је омогућила да се лакше транспортују, користе, а и многе функције су сада аутоматизоване, али то је технологија омогућила. На пример, програм за монтажу, раније су биле читаве просторије посвећене за монтажу, данас је све могуће на једном рачунару“, каже Борис Малагурски.
