Научници су развили нови, флексибилнији облик бетона који би могао допринети да зграде и грађевине широм света буду јаче и сигурније, преноси портал „Експрес“ писање „Њу атласа“. Тајна је у мешавини, где су научници заменили 40 одсто цементног везива богатим, еколошки прихватљивим материјалима који повећавају „давање“ и чине бетон истовремено еластичнијим и чвршћим.
Сваки бетон се израђује комбиновањем агрегата (шљунка, дробљеног камена или других чврстих материјала) с цементом (прах помешан с водом с циљем стварања пасте).
За све су заслужни Римљани
Цемент представља свакодневну ствар у модерном свету, али његов изум у старом Риму утро је пут хиљадама година технолошког напретка. Римљани су створили најранији познати бетон кад су мешали цемент и затим додавали шљунак и вулкански пепео да би га ојачали.
Бетон је неизмерно користан, посебно кад се излива око оквира челичног кавеза, познатог као арматура. Коришћење челичне арматуре не чини бетон само јачим, већ и нешто флексибилнијим.
Али постоје и главни недостаци употребе бетона ојачаног челиком, укључујући и једноставну ману изливања око гвожђа — било која врста влаге или супстанци лако се лепи за пукотине и спојеве, које могу да садрже бактерије и друге агенсе који узрокују слабљење бетона временом.
Кад се једном појави прва пукотина — ту почињу проблеми
Управо одлагање настанка те прве пукотине био је циљ научника из Центра за војне студије на руском Федералном универзитету на Далеком истоку, а њихова нова мешавина је шест до девет пута отпорнија на пуцање од традиционалног бетона.
Осим тога, бетон има велики „еколошки отисак“, не само због процеса стварања цемента, већ и од отпадног бетона који се акумулира током времена. Због тога су стручњаци давно препоручили мање коришћење цемента.
Управо такав је нови руски бетон — не употребљава само чисти цемент као везиво. Уместо тога, отприлике 40 одсто цемента замењено је везивом сачињеним од љуски риже, отпада дробљеног вапненца и силикатног песка.
Пепео од рижине љуске већ се дуго истражује због могуће примене у индустрији, док је силика минерал чија је кристална форма кварц, природни „песак“.
Обнављање отпада из каменолома, попут вапненца и мермерне прашине, може умањити утицај на околину, али и повећати чврстоћу влакана бетона.
Ова замена даје плочицама бетона нешто гуменије квалитете, омогућујући им да се скупљају и да се враћају кад се изложе ударцима, уместо да пукну.
Идеално за мостове
Осим тога, нови бетон се сâм „запечати“ кад се излије, што значи да би могао бити врло прикладан за изградњу подземних грађевина попут бункера.
Није јасно да ли је бетон с 40 одсто мање цемента погодан за изградњу великих размера. Грађевинари већ имају много врста арматура које треба узети у обзир у различитим климама, јер температура и влага играју улогу у начину на који арматура и бетон старе одвојено и заједно.
Флексибилнији бетон могао би бити изврсна алтернатива за изградњу мостова, где је потребно савијање, али задржавање облика. Научници су такође навели потенцијал изградње бункера и других сигурних војних и владиних објеката.
