Победа Џулијана Асанжа у шведском случају, којом је спрао љагу са свог имена, можда му је и донела извесну моралну сатисфакцију, али непоправљива штета је већ учињена.
Наиме, управо је та шведска оптужба и покренула след догађаја који су га довели у ситуацију у којој се данас налази. Због страха да ће га Шведска изручити Америци, Асанж је 2012. године и потражио азил у амбасади Еквадора у Лондону. Зато што је био у амбасади, није могао да изађе пред суд у Лондону, где је требало да буде саслушан поводом шведских оптужби. А због тога је, после избацивања из амбасаде у мају ове године, и завршио у затвору „Белмарш“, у коме чека одлуку о изручењу Америци, у којој је оптужен на основу Закона о шпијунажи, као први новинар који се нашао на удару тог закона старог више од 100 година.
„Климава и неповезана олупина“
Питање је и да ли је Асанж уопште свестан да је извојевао било какву моралну победу. Како је описао његов близак пријатељ Крег Мареј, бивши амбасадор Велике Британије у Узбекистану, приликом недавног појављивања пред судом Асанж је имао „видљиве потешкоће да се присети чак и свог имена и датума рођења... Борио се приликом артикулације речи и фокусирања на ток својих мисли“.
Асанж видљиво шепа, изгубио је 15 килограма од хапшења и коса му убрзано опада, „али његово физичко стање није толико шокантно, колико његово ментално опадање“, он се претворио у „климаву и неповезану олупину“. Уосталом, није без разлога специјални известилац УН за тортуру Нилс Мелцер третман Џулијана Асанжа дефинисао као мучење...
А опет, можда све ово, иако је шокантно, ипак не треба превише да нас чуди. Јер, управо је ових дана обелодањено да је судија леди Ема Арбитно, задужена за Асанжов случај, преко свог мужа, лорда Џејса Арбитноа и њиховог сина Александра, дубоко повезана са британским и америчким обавештајним сектором и њиховим војно-индустријским комплексом, чије је тајне Асанж разоткрио, па је зато и доспео под удар Закона о шпијунажи.
Сагу о Џулијану Асанжу и напоре ових структура да му дођу главе, употпунио је у понедељак и угледни римски дневни лист „Република“ открићем да је оснивач „Викиликса“, уз кршење дипломатских правила и његових људских права, сниман и прислушкиван током принудног боравка у амбасади Еквадора.
„Звучи као филм о Џејмсу Бонду, али то се стварно догодило“, пише „Република“.
„Џулијан Асанж, новинари ’Викиликса‘ и баш сваки адвокат, репортер, политичар, уметник и лекар који су посетили оснивача ’Викиликса‘ у амбасади Еквадора, током последњих 7 година били су изложени систематском шпијунирању“, наводи римски лист.
Освета господара универзума
Шта о будућности Џулијана Асанжа, а шта о свету у коме живимо, говоре ове акције које се предузимају против њега? Имају ли основа страхови Асанжових адвоката да он жив неће дочекати крај свог екстрадиционог процеса и тврдња Крега Мареја да га „држава мучи на смрт пред нашим очима“? Да ли овакав третман оснивача „Викиликса“ значи да ће тајне његових непријатеља убудуће бити безбедне, јер се нико неће усудити да их разоткрије?
Ово су питања о којима су у „Новом Спутњик поретку“ говорили новинарка Љиљана Смајловић и публициста Борис Над.
„Све ово кроз шта пролази оснивач ’Викиликса‘ говори да ће се ’господари универзума‘ осветити свакоме ко им се замери на начин на који је то учинио Џулијан Асанж. Они ту своју намеру ни не крију“, напомиње Љиљана Смајловић
Срамна улога Шведске
У том погледу је нарочито интересантно понашање шведског тужилаштва поводом оптужби за силовање, за које Крег Мареј каже да су представљале „ЦИА намештаљку, чији је циљ био да Асанж доспе у притвор како би би изручен Америци... Те оптужбе су испуниле своју сврху и зато више нису потребне“.
„Очигледно је све време реч о добро изведеној игри“, сматра Борис Над, указујући да је „суштину изрекао славни аустралијски новинар Џон Пилџер, који је указао да је Асанжовим случајем Запад срушио и последњи мит о својој правичности и поштовању правних поступака, чак и у односу на сопствене држављане“.
„Шведска је у овом случају одиграла посебно срамну улогу“, сагласна је Љиљана Смајловић.
„Иако оптужбе за силовање треба озбиљно схватити, потпуно је јасно да су Швеђани све време те оптужбе користили само да би испоручили Асанжа Америци, ако би га се докопали. Уосталом, они никада нису рекли да то неће учинити“, каже Смајловићева.
Породичне везе
Крег Мареј пише и да је био скептичан према тврдњама известиоца УН Нилса Мелцера о мучењу Асанжа, као и о сумњама да је он подвргнут третману лековима који га онеспособљавају, али, напомиње, пошто га је видео у судници, постао је уверен да је оснивач „Викиликса“ „пред нашим очима извргнут мучењу до смрти од стране државе“.
„Све указује да је Асанж заиста подвргнут тешкој тортури; иако не располажемо директним материјалним доказима, само његово ментално и физичко стање, које су описали они који су га видели, представљају доказ за то“, напомиње Борис Над.
„А притом нема ни притиска јавности да сазнамо шта се заправо дешава са њим, почев од питања због чега га уопште држе у самици, и то у најстроже чуваном делу затвора ’Белмарш‘, који називају ’британским Гвантанамом‘“, указује Љиљана Смајловић.
Одговор на ово питање можда се крије у везама судије леди Еме Арбитно, задужене за Асанжов случај, са структурама чијим је интересима „Викиликс“ нанео штету, разоткривајући њихово деловање.
Наиме, супруг Еме Арбитно лорд Џејмс Арбитно вршио је функцију саветника у војним компанијама „Талес груп“ и „Бабкок“, које имају уговоре са британским Министарством одбране, вредне више стотина милиона фунти, сарађивао је и са америчким „Бехтелом“, био је један од тројице директора приватне безбедносне фирме „СЦ стратеџи“, на чијем је челу бивши директор МИ6 Џон Скарлет, уз то је и члан одбора саветника у фирми „Информејшн риск менаџмент“, у којој је Ендру Франс, бивши заменик директора Џи-Си-Ејч-Кјуа (GCHQ), британског пандана америчког НСА.
„Британци се у овом случају чак нису ни потрудили да пронађу некога коме не би могло да се приговори о оваквој врсти инволвираности у те структуре. Своје трагове нису ни покушали да прикрију“, коментарише Љиљана Смајловић.
Имајући све то у виду, саговорници „Спутњика“ верују да је мала шанса да Асанж не буде изручен Америци, када у фебруару идуће године суд у Лондону буде донео своју одлуку.
„Амерички државни секретар Мајк Помпео обећао је да ће Асанж бити изручен Америци и Британци ће учинити све да им у томе помогну“, уверен је Борис Над.
„Мислим да Асанж никада неће изаћи на слободу. И због тога његова судбина представља страшну поруку свима којима би пало на памет да учине нешто слично“, закључује Љиљана Смајловић.
