Здравку Чолићу време не може ништа. Деценијама се смењују домаће и регионалне звезде, долазе и одлазе. На бини остаје Здравко. Од велике Југославије, преко деведестих, транзиције, до новог ријалити доба. И увек исти елементи његовог феномена: бројност публике — пет крцатих „Арена“, старости од 7 до 77 година и национална припадност — од Вардара па до Триглава. А он у пуној форми. Све то иде у прилог тези „То може само Чола“!
Здравко, поп културни феномен данашњице
Да је Здравко Чолић поп културни феномен ових простора, за Спутњик указује новинар и социолог Зоран Пановић. Према његовим речима, код Чоле се ради о комбинацији двеју ствари — музике и харизме.
„Он на једном простору, који је пун дисконтинуитета, чину неку врсту уникатног континуитета и зато је са једне стране близак људима који су старији, али је са друге стране растерећен одређених хипотека новокомпонованих националних наратива, због чега може растерећено да пева било где на простору бивше Југославије. Не треба заборавити да је Здравко Чолић пре неколико година за Нову годину певао и на Златибору и у Поречу. То нам говори да он може да напуни било коју халу на простору бивше Југославије“, објашњава Пановић и додаје да политичка снага Здравка Чолића долази из његове аполитичности и достојанствености и да сама по себи много говори.
Музика, текст, харизма
На питање шта чини безвременост музике Здравка Чолића, композитор Војкан Борисављевић за Спутњик одговара:
„И музика и текст и харизма. То су пре свега добри текстови, али и та његова сценска појава која је невероватна. Он је ипак човек који је зашао у озбиљне године, упркос чему и даље има невероватну енергију на сцени, много бољу него већина певача који су део иконографије новог века. Тако да је и тај његов сценски шарм сигурно допринео да га публика толико воли.“
И стари и млади
Здравко Чолић је на својствен начин обележио животе генерација деценијама уназад. Његово постојање је једна врста константе која у себи садржи све елементе које чине велике поп звезде.
„Његова харизма се додатно мистификује разним стварима које јој дају неку врсту гламура, као што се на пример давно говорило како је Здравко био у вези са једном од певачица групе АББА. То је то, то је Здравко Чолић и то је нека ’Југославија‘ која је постојала и која можда још увек постоји у некој паралелној димензији“, закључује Зоран Пановић за Спутњик.
Ко после Чоле?
„Жељко Јоксимовић сада пева песме какве је певао Здравко Чолић у најбољим данима. Можда је он један од певача који донекле има ту харизму и музички квалитет и који захвата један добар део заједничког културног ’југословенског‘ простора. На пример, у време царинског рата између Хрватске и Србије, када је Милановић био премијер Хрватске, Жељко Јоксимовић је имао концерт у Ливну. У Ливну где живи 99,9 одсто етничких Хрвата, а који има један историјски бекграунд који није нешто претерано партизански, Жељко је имао бриљантан концерт“, истакао је Пановић.
Свакако, тешко да ће ико у скорије време скинути Чолу са трона највеће звезде Балкана.
