Према речима нашег саговорника, обе земље схватиле су да је садашња ситуација неодржива и да међу њима постоје озбиљне разлике.
Колико су односи између Француске и Немачке у последње време затегнути, можда најбоље говори писање „Њујорк тајмса“, који је незванично пренео речи немачке канцеларке Ангеле Меркел са прославе 30 година од пада Берлинског зида. Она је тада француском председнику Емануелу Макрону наводно рекла да јој се смучило да скупља крхотине које остају након Макронових говора.
Каква ће бити нова ЕУ
Договор о „Конференцији о будућности Европе“ Гујаничић види као „писмо о намерама“, како би се ствари побољшале, како са формалне, тако и са суштинске стране.
„Да се појасни начин доношења одлука у ЕУ, како би се учинила ефикаснијом и модернијом, с једне стране, а с друге стране — да се повећа и њен кредибилитет, пре свега политички кредибилитет и да се оствари, ако не суштински, а оно барем неки привид јединства. У том смислу мислим да се ради само о некој врсти писма о намерама, о исказивању жеље да се договоре“, објашњава он.
Емануел Макрон не само да је стопирао македонску и албанску кандидатуру за чланство у ЕУ, већ је дао и неколико оштрих критичких изјава на рачун НАТО. Као интелигентан политичар, он је видео сво нејединство унутар Северноатлантске алијансе, међутим, према Гујаничићевим речима, тешко налази савезнике за своје идеје и намере унутар Европе. Немачка му се прва супротставила.
„Он ће чекати да рашчисти ситуацију са својим немачким партнером. Ангела Меркел је на власти још годину, годину и по дана и тешко ми је да замислим да за време њеног мандата може да оствари консензус и да се ствари покрену у том периоду, без обзира на неке формалне намере и декларације о намерама. Дакле, он је свестан потребе да се ствари мењају, како у ЕУ, тако и у НАТО, с тим што је свестан да му је моћ релативно већа у оквиру ЕУ, али мислим да му је за сада највећи проблем што има мали број савезника који би га пратили у том смислу“, сматра Гујаничић.
Суштинска реформа у Бриселу
Последица коју ће француско-немачки договор изазвати јесте, према мишљењу нашег саговорника, постављање питања суштинске реформе ЕУ на дневни ред свих чланица.
„Без обзира на то, дугачак је пут до озбиљних реформи и до међусобног договора и консензуса. Да би ЕУ постала ефикаснија и рационалнија, неопходно је да на лакши начин доноси одлуке, морао би да се пита мањи број држава, а не свих двадесет седам. Тако да је то нека врста квадратуре круга коју ће морати да реше у институционалном и функционалном смислу“, тврди Гујаничић.
Конференција би требала да размотри сва питања која би „усмерила будућност Европе у правцу већег јединства и суверенитета“, као што су улога ЕУ у свету, безбедност, суседство, дигитализација, модел социјалне тржишне економије, климатске промене, миграције, борба против неједнакости, владавина права и европске вредности, наводи „Политико“.
Ова немачко-француска иницијатива требала би да се састоји од две фазе — у првој би фокус био на демократском функционисању ЕУ, док би друга преиспитала приоритете европске политике.
