„Сви су изашли из зграда на улице. У року од пола сата, пошто живимо у делу града који има пуно локала, отворени су кафићи, тако да људи могу да се угреју, да попију кафу, чај. Деца и родитељи су били по улицама, увијени у ћебад. Сви су изнели из станова ко је шта имао. Наша зграда је стабилна, нема ниједну огреботину, али већина зграда око нас има видљива оштећења, у зависности од квалитета градње. Некима су скроз попуцали зидови, у неким деловима града попуцали су плочници“, прича она.
Јовановићева није била у Тирани у септембру, када се догодио први земљотрес, тако да није имала претходно искуство, али, како каже, била је уплашена само првих неколико тренутака када је земља почела да се тресе. У тренутку када се осетило подрхтавање тла, њена цимерка се налазила на спрату изнад њиховог стана.
„Могу да кажем да су људи били уплашени, да су изашли из кућа… И неке наше колеге, пошто смо ми међународна организација, па нас више из региона од скоро живи овде, али смо се брзо проналазили. То је био једини начин да знамо да су сви добро. Многи из екипе живе сами. Ја имам срећу па живим са другарицом која је Албанка, па има информације. Има наших људи који живе сами и који не говоре језик. Комуникација је била кључна, панике је било мало“, прича Јовановићева.
Два земљотреса, један јачине 6,4, а други јачине 6,5 степени Рихтерове скале, погодила су околину Драча, а осетили су се и у региону. Најмање осам особа је погинуло, а има преко 300 повређених.
