Турске власти су дале упутства свом представнику у НАТО-у да не подржи план Алијансе за „заштиту“ Пољске, Литваније, Летоније и Естоније од Русије, као и да заузме оштар став на састанцима и приватним разговорима и да захтева да војни блок званично призна курдске снаге самоодбране за терористе.
„Они (турске власти) држе као таоце источне Европљане, блокирајући одобрење овог војног плана, све док не добију уступке“, рекао је дипломатски извор агенцији.
Други избор назвао је понашање турске стране „деструктивним“ за алијансу.
„Руска претња“
Изјаве о „руској претњи“ редовно дају западни политичари, најчешће из балтичких земаља и Пољске. При томе је Москва више пута наглашавала да Русија никада неће нападати ниједну државу НАТО-а. Према речима министра спољних послова Русије Сергеја Лаврова, НАТО добро зна да Москва нема планове да било кога нападне, већ једноставно користи изговор да концентрише више технике и батаљона у близини руских граница.
У јулу 2016. године је на самиту НАТО-а у Варшави одлучено да се у Литванији, Летонији, Естонији и Пољској распореде међународни батаљони НАТО-а. Њихово формирање преузеле су Велика Британија, Немачка, Канада и Сједињене Америчке Државе. Такође је саопштено да ће се 2016. године тамо налазити трупе из Немачке, Норвешке, Холандије, Белгије и Луксембурга, а наредне године — војници из Хрватске и Француске.
