НАТО није основан да би војно бранио Западне земље, иако војна опасност постоји, већ да би бранио превасходно њихову идеологију.
Поред тога што служи као ударна песница против малих и незаштићених држава и народа, на којима демонстрира своју силу, НАТО својом војном моћи свакако штити идеологију Запада. Дакле, идеолошка опасност је основни страх, а не војна опасност (која је ипак присутна). Становништву Запада је од Другог светског рата, па све до данас, приказивана стална претња од руске агресије, дуго после расформираног Варшавског пакта и Совјетског Савеза. Зашто се и НАТО тада није угасио, већ увелико повећао све врсте притисака? Зато што је идеологија морала бити заштићена уз стално присуство војне силе.
НАТО-Арт створен 1999. године
У циљу спровођења контроле над уметничким стваралаштвом, између осталог, Запад креира НАТО-Арт, војну организацију која ће преузети контролу над овим важним сегментом људског духа. Та организација је званично створена 1999. године, а њен управни одбор је сачињен од деветнаест чланова, колико има земаља чланица овог војног савеза. НАТО-Арт је по његовом статуту формиран како би „сачувао глобалну сигурност и стабилност кроз радове концептуалних уметника“, изјављују његови творци.
Дакле, неопходно је било створити „нову уметност“ коју су њени идеолози у почетку с милошћу називали „Happy new Art“. Тако је „концептуална уметност“ добила свог великог заштитника и отворена врата за целе легије заинтересованих који су као неталентовани били неприхваћени у ликовној уметности. Ови артисти, жељни брзог успеха, добијају у овом виду испољавања потпуну сатисфакцију, јер су сви групно промовисани у „трансавангарду“, декретом из канцеларије „Великог брата“.
Култура као глобални циркус
Тако култура постаје глобални циркус и ријалити шоу, чији је циљ да својим неделима подржи и оправда планетарна недела свог родитеља, војне организације НАТО. Да му омогући кредибилитет својим апсурдним креацијама створеним на најнижем интелектуалном нивоу и намењеним за дечији узраст поимања света. Такав парадокс се представља као авангарда по великим музејима савремене уметности. Циљ је да посматрача убеди да је баш то и такво недело — висок и највиши домен уметности, те да га примора на тоталну промену његовог сазнања шта је добро, а шта лоше. По истом принципу, убедиће га и да је добродошло бомбардовање једног народа од осам милиона становника у сред Европе!
НАТО-Арт на тај начин обезбеђује глобалну сигурност и стабилност у свету, заправо, овом врстом опште анестезије ума жели да елиминише сваки индивидуализам, те са успехом доводи људски интелект до стања тоталне абдикације.
Све је „глобално“, дакле, све је „сигурно“. И све је „стабилно“, јер сви мисле и раде идентично. Нема више оне реметилачке и субверзивне уметничке посебности, јер „сада смо сви ми уметници“, тврде креатори НАТО-Арта. Треба заувек уништити мит о човеку, индивидуалном ствараоцу.
„Томахавк глобализација“
Овај метод би требао да омогући безболно функционисање „томахавк глобализације“, односно униполаризма. Било које супротстављање овој методи изазива најоштрију реакцију и одмазду „томахавком“. Све им је дозвољено — од агресивних изјава до бомбардовања. Кажу да су уништили Сирију, Либију, Ирак, Авганистан и Србију, како би их спасили од њихових државника!? Аргумент исто толико нечастан и циничан, као Хитлерова тврдња да је водио рат само зато да би очистио свет од Јевреја, Словена и Цигана.
Ми, наивни, јадна нам мајка, нисмо знали да је свако противљење „концептуалној уметности“, подразумевало и напад на НАТО! Тај чудан осећај сам увек имао у присуству НАТО артиста концептуалне провенијенције. Њихово арогантно понашање крије несигурност, зато што су свесни да су доведени као потрошна роба која ће ускоро бити замењена новом, а били су очигледно у недоумици и бризи због свог безнадежног положаја. Свакако, њихово учешће у глобалном ријалитију под називом „трансавангарда“, у који су уведени, отворило је врата свим врстама проституције, жељне брзог успеха.
Команда НАТО-Арт батаљона „концептуалне уметности“ је 2004. године одлучила да званично угаси своју активност, јер је беба коју је родила постала одрасла особа и може без свог творца да хара светом још извесно време, све док буде трајао униполаризам.
