Управо такав потрес погодио је Дубровник 6. априла 1667. године. Током историје, Дубровник је погодило око 1000 потреса, а први који је забележен као катастрофалан догодио се 1520. године. Међутим, овај из 1667. године, јачине 7,4 степена Рихтерове скале, био је најразорнији — уништио је град, а погинуло је око 5000 људи — око 80 одсто тадашње градске популације. Дубровачка република, у то време веома моћна трговачка и политичка сила, никада се након земљотреса није опоравила. Таворила је све до 1806. године, када су Наполеонове трупе ушле у град и укинуле републику.
Скадар 1905. године
Северозападни део данашње Албаније и југозападни део тадашње Црне Горе био је погођен јаким земљотресом јачине 6,6 степени по Рихтеру, а посебно је страдао Скадар. Током године, земљотресом је погођен и Крупањ, а у земљотресу у индијској провинцији Лахоре погинуло је 19.000 људи. Података о жртвама земљотреса у околини Скадра нема, а тадашње црногорске новине известиле су да се тресла читава јадранска обала и да није било града у којем макар једна кућа није била оштећена.
Скопље 1963. године
Са земљотресом у Скопљу у тадашњој Југославији почиње серија разорних земљотреса који ће се окончати оним на црногорском приморју 1979. године. 26. јула 1963. године у 5 часова и 17 минута Скопље је погодио земљотрес јачине 6,1 степени Рихтерове скале, који је сравнио град. Погинуло је 1070 становника града, најмање 3000 је повређено, а 1200 особа су остали инвалиди; порушено је 15.800 станова, а оштећено 28.000. Без крова над главом остало је око 200.000 људи. Земљотрес се осетио на 50.000 квадратних километара.
Земљотрес је уништио око 80 одсто Скопља — између осталог и позориште, Дом војске, Народну банку… Део срушене железничке станице са сатом који је заустављен на 5 часова и 17 минута остао је као спомен на катастрофу и ту се данас налази градски музеј.
Земљотрес у Скопљу покренуо је акцију солидарности широких размера у целој Југославији. У прикупљању помоћи истакао се и тадашњи амерички амбасадор у СФРЈ Лоренс Иглбергер, каснији државни секретар САД, а разрушени град посетили су и Јосип Броз Тито и генерални секретар КП СССР Никита Хрушчов.
„Скопље је доживјело невиђену катастрофу, али Скопље ћемо поново изградити уз помоћи цијеле заједнице. Оно ће постати понос и симбол братства и јединства, југословенске и свјетске солидарности“, рекао је Тито након земљотреса.
Бањалука 1969. године
Земљотрес у Бањалуци одликује се по томе што је практично трајао два дана. Подрхтавање тла почело је 26. октобра 1969. године у 2 часа и 55 минута ујутру и трајало је до 8 часова и 53 минута, а главни земљотрес, јачине 6,4 степени Рихтерове скале, догодио се 27. октобра у 16 часова и 35 минута. Хипоцентар се налазио тачно испод града, на дубини од око 20 километара. Потпуно је уништено 86.000 станова, а као сећање на догађај на Тргу Крајине постављено је спомен обележје „Криви сат“.
Први забележени земљотрес који је погодио Бањалуку је онај из 1888. године, а поред овог из 1969. године, земљотреси су овај град погађали и 1935. и 1981. године. Међутим, земљотрес из 1969. године био је најјачи забележени земљотрес.
Црна Гора 1969. године
Званично најјачи земљотрес у модерној историји Балкана, јачине 7 степени Рихтерове скале, погодио је Црну Гору 15. априла 1979. године у 6 часова и 19 минута. Потрес који је трајао свега десет секунди остао је у сећању оних који су га осетили као нешто најгоре што су доживели. У Старом граду у Будви свега осам зграда остало је неоштећено, део зидина Старог града у Херцег Новом пао је у море, већим делом уништен је аквадукт из римског дома у Бару, а улцињска тврђава, укључујући и Балшић кулу, скоро је потпуно уништена; 450 села сравњено је са земљом.
На крају, забележено је да је у Црној Гори земљотрес однео 101 живот, док је у Албанији погинуло 35 особа, а око 100.000 људи остало је без крова над главом.
Епицентар земљотреса био је у мору између Бара и Улциња, на око 15 километара од обале.
Копаоник, Мионица, Краљево
Снажан земљотрес погодио је Копаоник 1980. године, када је повређено 30 људи, а у новије време памтимо земљотресе у Мионици 1998. и у Краљеву 2010. године. Земљотрес који је погодио Мионицу и околину 30. септембра 1998. године, јачине 5,7 степени Рихтерове скале, оштетио је више од 10.000 објеката у Колубарском округу. Поред првог удара, још 57 јачих и преко 300 слабијих потреса погодило је овај крај.
За разлику од Копаоника и Мионице, када није било људских жртава, земљотрес који је погодио Краљево 3. новембра 2010. године, однео је два људска живота — Наталија и Синиша Сташић страдали су када се на њих обрушио кров породичне куће.
Материјална штета процењена је на две и по милијарде динара, и то само на индивидуалним стамбеним објектима. Теже или лакше је оштећено око 16.000 кућа, 8.500 станова, 33 школе и неколико стотина привредних објеката. Последице земљотреса осетило је око 80 хиљада Краљевчана.
Поред ових, у сећањима су остали и земљотреси у пределу Ресаве 1911. године, у Шумадији на Руднику 1927, Валандову 1931, Херцеговини 1924. и Дебру 1967. године.
