Прича да се у дворишту Храма, који је саграђен 1999. године, налази масовна гробница, заснована је на сведочењима станара који живе у оближњој згради.
Јединице полиције привремених косовских институција, заједно са тужилаштвом и форензичким институтом, за сада нису пронашле никакве масовне гробнице нити посмртне остатке, али званичници најављују да ће ископавање наставити.
Да ли је цела акција само изговор Албанцима да сруше овај Храм, што им је нескривена намера још од 2015. године, и да на том месту подигну „Музеј геноцида“, то јест, наводних злочина почињених над Албанцима од стране Срба.
Ломи се судбина Срба и Албанаца
Живојин Ракочевић, публициста и новинар са Косова и Метохије, за Спутњик каже да се на Храму Христа Спаса у Приштини ломи судбина односа Срба и Албанаца.
„Све што се догађа у протеклих двадесет година и што ће се догађати у будућности наших односа преламаће се преко овог Храма. Не постоји сакрални објекат у Европи који се налази у центру једног великог града, а да је више пута нападан и скрнављен. Све институције, од Хашима Тачија, до локалних студентских активиста, залажу се за рушење храма. Универзитет у Приштини је једина високошколска институција која јавно заговара уклањање храма, општинске власти су поставиле своје катанце на врата цркве, а такозвана удружења ветерана терористичке „Ослободилачке војске Косова“ траже да се Храм претвори у меморијални музеј Албанаца“, каже за Спутњик наш саговорник.
Дозволу дао Албанац
Ракочевић напомиње да Албанци, када је реч о нападу на овај Храм, имају „образложење“ — да се ради о „Милошевићевој цркви“, иако се зна да је он био против њене изградње и да је за градњу дао дозволу Албанац Хамди Вранићи из Приштине.
„Дубоко узнемирава чињеница да нико од Албанаца не жели да стане испред тог Храма и да каже: ’Немате право да ово радите‘. Храм Христа Спаса настао је као потреба 40.000 Срба који су у Приштини живели. Он се претворио у њиховог заступника, он сведочи да су ту били и позива их да се врате. Зато се данас сви плаше цркве и желе да је уклоне и да не стоји тај крст изнад Приштине. Велика католичка црква, хвала Богу, никоме не смета, нове џамије, неке као да су пресликане из Арабије, никоме не сметају, али православни храм је највећи проблем једног друштва и једног града“, додаје он.
Чудна историја
Наш саговорник подсећа да је Храма прво 1999. године миниран, па је потом дошао британски Кфор, као и да се неки њихов несрећни војник у Храму убио. Када су отишли Британци, Храм постаје јавни нужник, па стециште бескућника, па се онда у њему пале гуме и смеће, по њему се пентрају екстремни алпинисти и исписују погрдне називе на куполи.
„Полугола певачица Ера Истрефи снима спот у Храму, као да се налази у паклу, а у протеклом периоду је постала пракса да у његовој порти траже масовну гробницу“, каже Ракочевић.
Дело Спасоја Крунића
Саборни храм Христа Спаса у Приштини је храм Српске православне цркве у Приштини и припада Епархији рашко-призренској. Храм је подигнут 1998. године. Пројектовао га је познати српски архитекта Спасоје Крунић.
Структура Храма је озбиљно нарушена. Привремене косовске институције најавиле су рушење Храма и подизање меморијалног центра на његовом месту.
