Москви и Вашингтону истиче време за продужење последњег споразума о контроли нуклеарног оружја. Русија чини све да спаси што се спасити може, али НАТО одбија сваку понуду.
Руски војни експерт Олег Глазунов оцењује да Немачка и Француска нису прихватиле предлог Русије о стављању мораторијума на распоређивање ракета средњег и кратког домета у Европи због притиска Вашингтона.
„Немачка и Француска нису прихватиле наш предлоге за мораторијум из једног простог разлога: политичке елите ових земаља су, као и скоро целе Европе, под контролом САД. Ниједна руска иницијатива за разоружање или контролу оружја неће бити подржана, све док не добију зелено светло од надређених у Вашингтону“, сматра Глазунов.
Он додаје да Макрон и Меркелова зависе од подршке САД и да су увек испуњавали оно што Америка тражи од њих, па су чак увели и санкције Русији, иако је то на штету економије њихових земаља.
„Не треба од њих очекивати независне кораке у спољној политици, лакше је договорити се са САД“, каже саговорник Спутњика.
Вашингтон крши договор који осигурава безбедност
Крајем септембра је руски председник Владимир Путин послао писмо шефовима водећих европских и азијских земаља са предлогом о стављању мораторијума на размештање ракета, потврдивши спремност Москве да води дијалог са НАТО-ом о начинима да се верификује неразмештање оружја на различитим континентима.
НАТО је одбио тај предлог, под образложењем да „није реалан“, с обзиром да је Русија, како тврде, већ распоредила системе ССЦ-8 (9М729), чиме је наводно прекршила Споразум о ликвидацији ракета кратког и средњег домета (ИНФ).
Русија је део Европе
Француски председник Емануел Макрон, ипак, није сасвим затворио врата. Он није прихватио мораторијум који је предложила Русија, али тај предлог види као основу за разговоре. Макрон сматра да у преговорима о новом споразуму о ракетама средњег и кратког домета треба да учествују представници европских држава. Он је позвао да се покрене транспарентни дијалог и нагласио да је „Русија географски део Европе“. По његовом мишљењу — „стварање нове архитектуре безбедности захтева и нове односе са Русијом“.
Политиколог Павел Тарусин оцењује да овакав став Париза даје шансу даљим преговорима.
„Макрон наставља своју политику помирења са Русијом, обнављања односа заснованих на поверењу, који би смањили вероватноћу оружаних сукоба у Европи. Европа се сећа догађаја из седамедесетих година прошлог века, када су наше ракете ’Пионир‘ и америчке ’Першинг‘ биле распоређене у централној и западној Европи, и не жели да се ти догађаји понове, посебно зато што се Макрон веома двосмислено односи према НАТО-у“, рекао је Тарусин.
Он истиче да Макронова позиција потенцијално даје шансу да се пронађу неке преговарачке платформе како би се избегло распоређивање нових врста наоружања, а такође и да се превише не оптерећује државни буџет и не угрози безбедност Европе.
СТАРТУ-3 истиче време
Последњи већи споразум између Русије и САД о контроли нуклеарног наоружања СТАРТ-3 потписан је 2010. године, а истиче у фебруару 2021. године.
Русија је званично предложила Америци да на пет година или чак на краћи рок продуже тај Споразум пре његовог истека и упозорила је да више нема довољно времена за преговоре између Москве и Вашингтона о пуној замени Новог СТАРТ-а.
Руси сматрају да САД намерно одуговлаче и траже разлог да се ослободе тог Договора. Амерички званичници су раније изјављивали да је продужавање Споразума „мало вероватно“, а да би Нови СТАРТ био лош по САД. Кина је позвала Вашингтон да што пре одговори Москви.
Подсетимо — САД су се једнострано повукле из споразума ИНФ, оптуживши Русију за непоштовање договора. Према Вашингтону, Русија је развијала нову крстарећу ракету копненог базирања, домета већег од 500 километара, чиме је прекршила договор, који је потписан пре више од три деценије током посете совјетског лидера Михаила Горбачова Вашингтону.
Москва је категорично одбацила такве оптужбе и на брифингу на који су били позвани војни атешеи НАТО земаља је изнела техничке карактеристике и доказе о „спорној“ ракети 9М729, чији је максимални домет 480 километара, што је у складу са Споразумом.
Чињеница је да америчке оптужбе нису биле ни са чим поткрепљене и да су представљале неку врсту „димне завесе“, иза које су Американци крили своју одлуку да се повуку из ИНФ.