Према речима руских експерата, Анкару уопште не занимају Пољска и балтичке земље. Оне су само повод за тражење уступака и вршење притисака на НАТО и његове земље-чланице да курдске Народне заштитне јединице сврстају у ред терористичких организација.
Сергеј Јермаков из Центра за студије одбране сматра да треба сачекати самит НАТО-а и видети какав ће бити коначан план за одбрану северног дела источног крила НАТО-а, јер ће тек тада бити јасно на шта је Турска заиста пристала.
Ценкање због супарништва међу савезницима
„Турска се бави политичким ценкањем у условима када у НАТО-у постоји супарништво међу савезницима, што се нарочито види у троуглу Брисел-Анкара-Вашингтон. Оваква реакција Анкаре може бити протумачена као повратна реакција због изостанка подршке око решења курдског питања, али и одбијања НАТО-а да пружи додатне безбедносне гаранције Турској над њеним ваздушним простором. Осим тога та ситуација говори о унутрашњој кризи у НАТО-у која више не може да се скрије. НАТО ће вероватно предложити неку мекшу варијанту оваквог плана на самиту, али ће то мало утицати на тренутну ситуацију“, рекао је Јермаков.
Неки експерти сматрају да је такав потез Анкаре јасан сигнал да Турска води самосталну и независну политику и да не жели да учествује у антируској кампањи НАТО-а, нарочито у тренутку када са Русијом гради један од најважнијих гасовода.
Непоуздан савезник
С друге стране, Олег Глазунов, војни политиколог са Руског економског универзитета „Плеханов“, сматра да је Турска непоуздан савезник и да је приморана да развија добре односе са Русијом због сталних напада са америчке стране. Он додаје да таквом одлуком Турска показује тренутно неслагање са америчком политиком, а нарочито са инструкцијама које долазе из Вашингтона о томе како Анкара треба да се понаша.
„Захваљујући непромишљеној политици, амерички председник Доналд Трампа је успео да поквари пријатељске односе са свим савезницима на Блиском истоку, а у том смислу и са Турском, која је увек била веран савезник САД. Турска убудуће вероватно неће потписивати никакве споразуме са САД, док се њихова политика према Турској, односно њеном председнику Ердогану не промени“, истиче Глазунов.
Експерт додаје да су добри односи између Москве и Анкаре привременог карактера и да ће они потрајати док се не промени политика САД према Турској. Према његовим речима, чим до тога дође, Анкара ће поново постати верни амерички савезник, јер од САД може добити много више финансијских средстава и технологије.
Руски експерти истичу да постоје и практични разлози због којих не само Турска, већ и неке друге земље-чланице НАТО-а не желе да троше своја средства на одбрану против измишљених претњи, што ће нажалост мало утицати на политику НАТО-а, који улаже велике напоре не би ли се приближио границама Русије.
Лидери земаља-чланица Северноатлантске алијансе састаће у децембру на самиту у Лондону.
