У четвртак је телевизијски канал „Раша Тудеј“ објавио да је невладин приватни оператер и лидер на боливијском тржишту „Котас“, донео одлуку о прекиду емитовања овог канала на шпанском језику у Боливији, без икаквог објашњења.
Тимур Шафир, члан извршног одбора Међународне федерације новинара, у изјави за Спутњик објашњава да је у Боливији одмах након избијања немира почео притисак на руске медије због алтернативне тачке гледишта, која је и основни узрок „лова на руске медијске вештице“. Он сматра да је главно питање зашто алтернативна тачка гледишта изазива тако јаку емотивну реакцију оних који контролишу медијски простор у иностранству.
Mедији који мисле другачје
„Притисак на руске медије, првенствено на ’Раша Тудеј‘ и Спутњик, који извештавају у иностранству, дешава се због тога што они информишу инострани аудиторијум, нудећи алтернативно гледиште на догађаје у Русији, иностранству и разним регионима. Ова алтернативна тачка гледишта се разликује од мејнстрима који нуде Си-Ен-Ен, ’Дојчевеле‘ и Би-Би-Си. Овде није реч о томе ко је у праву, већ о алтернативама“, рекао Шафир.
Према мишљењу руских експерата, у условима политичке нестабилности се на овај начин боливијским грађанима ускраћује приступ алтернативним гледиштима о догађајима који се одвијају унутар њихове земље, као и о могућим решењима. Осим тога, ово је директно угрожавање медијских слобода, односно слободе примања и ширења информација, која је гарантована не само Уставом Боливије, већ и Универзалном декларацијом о људским правима.
Руски стручњаци истичу да ако не постоје алтернативе у медијском свету, онда је реч о наметању једне перспективе људима који немају могућност избора, а самим тим ни слободу мишљења и одлучивања.
„Користе се сви механизми како би се руски медији одстранили из медијске сфере, само зато што преносе иностраном, енглеском, америчком, европском и латиноамеричком аудиторијуму поруку да постоје проблеми и ситуације које треба размотрити из различитих углова и перспектива, а не једнострано. То је већ довољан основ за оптужбе да су новинари руских медија у иностранству страни агенти, што, на пример, раде САД, на основу ’Закона о регистрацији страних агената‘. Британија је, на пример, покушала да ове медије лиши лиценце, у Естонији су желели да затворе канцеларије руских медија, а у Литванији да ухапсе главног уредника. Боливија је само још један случај у низу“, рекао је Шафир.
Спречавање новинара да раде
Последњих година се врши системски притисак од стране Запада на руске медије тако што се укида емитовање руских телевизијских канала, забрањују се веб-портали и стварају се препреке које не дозвољавају новинарима да се баве својим професионалним активностима.
Експерти као примере системског притиска наводе догађаје у Естонији, Литванији и Украјини, али и кораке предузете од стране европских институција. Према њиховим наводима, у Естонији се Владиним званичницима саветује да не дају коментаре за „погрешне медије“, међу којима је и Спутњик Естонија, а они који не поштују ове препоруке су изложени оштрим критикама и јавном цензурисању, што се десило и естонској министарки науке и образовања Мајлиси Репс. Осим тога, власти Талина ускраћују новинарима приступ информацијама, коментаре и акредитације за догађаје. Са истим проблемом суочава се и Спутњик у Литванији, где званичници такође одбијају контакт са новинарима, а тајне службе врше константан притисак и позивају новинаре на информативне разговоре. У Украјини је блокирано око 86 руских телевизијских канала и 181 интернет страница, а руски новинар Вишински је био оптужен од стране Кијева за субверзивне активности и провео је у притвору више од годину дана.
У јануару прошле године европски парламентарци су тражили од извршних тела ЕУ да у предлог буџета укључе и средства за финансирање борбе против руских медија, а главни разлог је наводни покушај Русије да ослаби ЕУ и дискредитује међународне организације.
Подсећамо да је 2016. године Европски парламент донео резолуцију „Стратешке комуникације ЕУ као супротстављање пропаганди трећих страна“, којом су агенција Спутњик, телевизијски канал „Раша тудеј“, фонд „Руски мир“ и федерална агенција при Министарству спољних послова „Росатрудничество“ квалификовани као претња ЕУ.
