Ова одлука је донета уочи јубиларног самита у Лондону, где ће 4. децембра бити обележена 70. годишњица НАТО-а и где ће, према оцени западних медија, лидери 29 држава чланица покушати да покажу јединство, али ће морати и да се суоче са питањима о будућности Алијансе под вођством САД.
Вашингтон и Берлин једнако улажу у буџет НАТО
„САД траже да се направи равнотежа која ће бити повољнија за Вашингтон. Мислим да је то, на крају, више мера притиска него стварна жеља за смањењем трошкова. Да ли ова мера притиска делује? У принципу, земље повећавају свој удео у буџету, па чак и Немачка, која се одупирала повећању војних трошкова, на то је сада приморана“, рекао је за Спутњик директор Фонда за изучавање САД „Рузвелт“ Московског државног универзитета.
Према новом кључу, САД ће плаћати мање, а Немачка више, односно сада ће САД и Немачка плаћати исти износ — око 16 одсто од укупног буџета НАТО-а. Остало ће бити распоређено између других савезника.
Другим речима, то значи да ће удео САД у заједничким трошковима од 2021. године са 22,1 одсто пасти на 16,35 одсто, а удео Немачке ће се са 14,8 одсто повећати на 16,35 одсто. Берлин ће по новој формули морати да издваја додатних 33 милиона евра, док ће Вашингтон моћи да уштеди више од 120 милиона евра. Ове године су у заједнички буџет САД уплатиле готово 470 милиона, док је Немачка дала 313 милиона.
Новцем из заједничке касе, плаћају се, на пример, седиште НАТО-а у Бриселу и војни штабови.
Експерти напомињу да су ови износи безначајни у поређењу са средствима које НАТО издваја за одбрану. Међутим, такав корак се уклапа у курс Доналда Трампа и биће представљен као његова спољнополитичка победа, веома важна уочи предстојећих председничких избора.
Исправљање неправде
Шеф Беле куће је у више наврата критиковао НАТО, називајући га „застарелом организацијом“, а такође се жалио на неправедну расподелу терета унутар НАТО-а и посебно је нападао Берлин, јер сматра да премало новца издваја за војску. Он је Немачку чак називао „таоцем Русије“, јер Немачка, као најбогатија европска земља, подржава гасне споразуме са Москвом, док „САД плаћају за европску одбрану од Русије“. Зато ће Немачка сада морати да плати цену због сарадње са америчким геополитичким конкурентом у енергетском сектору.
Трамп је раније говорио и о могућности иступања САД из НАТО блока, уколико земље савезнице не почну за одбрану да издвајају два одсто БДП-а.
Амерички председник није задовољан ставом Немачке, која је пристала да повећа трошкове, али само до 2031. године. У овом тренутку само шест земаља издваја два одсто БДП-а у војни буџет Алијансе за одбрану — Грчка, Пољска, Велика Британија и три балтичке земље — Летонија, Литванија и Естонија.
Руски експерти истичу да Вашингтон не намерава да напусти НАТО, јер Северноатлантски савез у целини остаје важно тржиште оружја за Американце, с обзиром да све чланице Алијансе купују америчко оружје, укључујући и застарело. Вашингтону је ово тржиште потребно да би одржао вођство у овој области.
