Споразум о зони слободне трговине између Евроазијске уније и Ирана, који је недавно ступио на снагу, омогућиће Ирану да купује руску технологију и да развија производњу по руској лиценци. Русија ће из Ирана увозити пољопривредне производе.
Руски експерти сматрају да је Споразум о зони слободне трговине са Ираном још један пример успешне сарадње оних земаља које се налазе под притиском европских и америчких санкција. Евроазијска унија је у спољнотрговинским односима пре свега окренута Азији, због чињенице да је Европска унија сматра својим конкурентом и избегава да потпише са њом било какав споразум.
Конкурентна предност Русије
Генерални директор Института за политичку анализу Александар Шпунт сматра да овај споразум са Ираном није декларативног, већ практичног карактера. Према његовим речима, Иран се налази под великим притиском због санкција, а Русија тражи нова тржишта за своје производе.
„Ирану је ускраћен приступ савременим технологијама за експлоатацију нафте. Без обзира на чињеницу да је земља богата нафтом, технологије за производњу и транспорт су прилично застареле. Осим тога, Иран има велики проблем са транспортом, њему су потребни аутобуси и камиони које не може да увезе из других земаља, а Русија у овој области има конкурентну предност, нарочито ако говоримо о цени.“
„Када је реч о авио-техници за грађанску употребу, ту такође постоје узајамни интереси, јер су ово тржиште окупирали ’Боинг‘ и ’Ербас‘, које Иран не може да купује због санкција. Ту на сцену ступа руски ’Сухој суперџет‘ и МС 21“, објашњава Шпунт.
Подсећамо да су Москва и Техеран још 2014. године потписали Меморандум „нафта у замену за храну“, према којем је Иран испоручивао Русији око пет милиона тона нафте. На основу овог договора, Техеран је био у обавези да половину добијених нафтних долара (петродолара) утроши на куповину руских производа и услуга. А још тада су постојали планови да Русија извози у Иран авионе, камионе, цеви, опрему за железнице и аеродроме.
Отварање нових радних места
Шпунт истиче да је Иран чланица ОПЕК-а и да има довољно новца, јер за разлику од других земаља, њему није забрањен извоз нафте. Проблем је у томе што он за тај новац не може да се домогне нових технологија, а ни да покрене економски развој у земљи и зато је неопходно наћи нове начине за излазак из ове ситуације.
„Иран ће не само куповати руску технологију, него ће и развијати производњу по руској лиценци. То ће омогућити отварање нових радних места, ако ништа друго у аутомобилској индустрији и индустрији за ремонт нафтних рафинерија. Иран је и велика пољопривредна земља, чији је извоз ограничен због санкција. Русији су добродошли ирански производи због контрасанкција које је Москва увела на пољопривредне производе из Европске уније“, рекао је Шпунт.
Део експерата сматра да се интерес Ирана за сарадњу са Евроазијском унијом повећао након доласка на власт Доналда Трампа и изласка САД из Нуклеарног споразума са Ираном, јер је тада преко 100 иностраних компанија напустило земљу, што је изазвало велики притисак на Техеран да пронађе начин да се извуче из тешке економске ситуације.
Подсетимо, Споразум о зони слободне трговине између Ирана и Евроазијске уније потписан је 17. маја 2018. године, а ступио је на снагу у октобру ове године.
