Могућност инвестирања у такозване „суве луке“ у Србији, односно контејнерске терминале, најавио је ових дана извршни директор Лучке капетаније у Солуну Сотирис Теофанис.
Новим инвестицијама Лука „Солун“ жели да се позиционира као регионални транспортни центар. Отуда и намера да Луци обезбеде приступ највећих превозника. Са друге стране, Србија, као средиште и незаобилазни део транспортне и саобраћајне мреже југоисточне Европе, има велики интерес за сваким видом сарадње у тој области.
Суве луке укрштају пругу и пут
По оцени професора економике саобраћаја на Економском факултету у Београду доктора Слободана Аћимовића, иницијатива коју је изнео директор Луке „Солун“ је јако добра. Тим пре што је Србија још 2011. године планирала изградњу терминала.
„Те, како их је он назвао, ’суве луке‘ су у суштини интермодални логистички терминали на местима где се сучељавају пруга и пут. То је начин да се повећа и убрза проток контејнера кроз Србију, што је опет у вези са већим усмеравањем поморског саобраћаја преко Луке ’Солун‘, који би онда даље ишао овим такозваним новим ’Путем свиле‘ у срце Европе, преко Северне Македоније, Србије и Мађарске“, објашњава Аћимовић за Спутњик.
Иницијатива итекако има смисла, сматра он, поготово што Србија, практично, нема интермодални логистички терминал. Једна приватна компанија је, како каже, нешто доградила у Добановцима, и нешто врло мало постоји у Макишу на такозваној ранжирној станици у Београду. Али, суштински, ми још немамо озбиљан мултимодални логистички терминал.
„То значи да би ти терминали били тамо где би се сучељавали, односно, спајали пруга и пут и где би се контејнери много брже и оперативније трансферисали са једног на други вид транспорта. Још 2011. године је планирано да се то изгради у Батајници и да то буде државни терминал, али на жалост од тога још нема ништа“, предочио је саговорник Спутњика.
Солун осваја Балкан
О томе да би Лука „Солун“, која је приватизована прошле године, могла да повећа активност у региону Балкана и југоисточне Европе након завршетка надоградње и изградње инфраструктуре, писао је почетком године „Порт економикс“. Нови власник Луке обавезао се да уложи 180 милиона евра у пројекат, како би друга контејнерска лука у Грчкој ускоро могла величином и капацитетом да буде такмац конкурентним лукама.
Теофанис сматра да би ти инфраструктурни радови могли да напредују и брже него што је планирано уговором о концесији, који је потписан 2017. године. Он је оценио да ће радови бити завршени за четири или пет година.
Ни Србија, у међувремену, неће седети скрштених руку. Нема сумње да ће за „суве луке“ у Србији од великог значаја бити улагање у железницу. Министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић најавила је да ће Србија уложити око пет милијарди евра у модернизацију железнице.
Аћимовић истиче и значај завршетка реконструкције пруге Београд-Будимпешта, што би апсолутно убрзало трансфер контејнера.
„Највећи део робе поморским путем дође контејнерима. Када дођу у Луку ’Солун‘ треба их пребацити или на брод, или на камион, или на железницу, а много је паметније на железницу, зато што је то значајно јефтиније. Како ти контејнерски возови крену од Солуна ка Србији у ’сувим лукама‘, које ће у ствари бити места транзита, ти возови са контејнерима ће се празнити. Прилазиће им шлепери који ће преузимати контејнере и даље их возити где год треба“, објаснио је је професор Економског факултета.
То би, додаје он, значајно подигло транзит робе кроз Србију и спустило цену превоза.
Повећава се транзит
А транзит робе кроз нашу земљу је, по подацима Управе царина, све већи.
На повећање броја транзитних декларација пре свега је утицало то што је наша земља у фебруару 2016. године приступила Конвенцији о заједничком транзитном поступку (НЦТС), речено је Спутњику у Управи царина.
Последњих година укупан број транзитних декларација константно расте. У 2016. години их је било нешто више од 1,3 милиона, у 2017. години је забележено више од 1,4 милиона, а прошле године близу 1,6 милиона декларација.
С обзиром на стање српске железнице, не чуди што је убедљиво највећи број декларација у друмском саобраћају, и он је из године у годину растао, а прошле године је достигао више од 1,5 милиона декларација. Бројка у железничком транспорту је, у односу на око 20.000 декларација у 2016. години, у прошлој години пала на нешто више од 18.000.
Аутоматизацијом транзита царинска служба је омогућила да се роба из ЕУ, земаља ЕФТА, Турске и Македоније кроз Србију превози на основу електронске декларације, чиме је за транзит робе граница практично престала да постоји, кажу у Управи царина. То ће у будућем транзиту робе из солунске Луке, такође, бити од значаја.
Важна и традиција
Сарадња Србије са Луком „Солун“, која је повезана са 15 лука у осам различитих земаља, а у највећем броју са другим лукама у Грчкој, а потом и са оним у Турској, међутим, није само економско питање, већ и питање традиције. На то је указао и њен директор Теофанис.
Ослонац Србије, а потом и Југославије на солунску Луку траје од почетка прошлог века. Краљевина Србија је у 1911. години преко Солуна извезла око 80.000 тона робе — прехрамбених производа и стоке, а Краљевина Југославија је од 1933. године до почетка Другог светског рата отпремала преко Солуна око 160.000 тона робе годишње.
После Првог светског рата у Солуну је постојало око 100 разних трговачких предузећа и две банке чији су власници били наши држављани, а 1921. године је формирана и Трговачко-индустријска комора Краљевине СХС у Солуну, чији су чланови били наши држављани који су се бавили трговином у Солуну.
Од марта 1924. године, према потписаном уговору са трајањем од 50 година, функционисала је Југословенска слободна зона у Солуну, која је са отпремањем терета престала октобра 1975. године.
Лука у Солуну се, дакле, поново отвара за Србију.
