Француски лист наводи да је „руско мешање“ у изборе разних земаља посредством друштвених мрежа, укључујући референдум о „брегзиту“ и америчку председничку трку 2016. године, предмет мноштва политичких и правних истраживања.
„Налети дигиталне пропаганде, циљаног прогона или затрпавања интернет простора порукама пуним мржње настављају да хране страхове, сумње, гласине и друге фантазије“, наводи лист.
„Експрес“ се, међутим, пита да ли те технике заиста могу да помогну да се интернет заједница поларизује и да се утиче на политички избор корисника друштвених мрежа.
Стручњаци Универзитета Дјук анализирали су током 2017. утицај „руских тролова“ на 1.239 Американаца, присталица демократа или републиканаца, на Твитеру. Дошли су, како наводи лист, до изненађујућих резултата.
Аутор истраживања Кристофер Бејл рекао је за лист да су уз помоћ специјалног алгоритма научници успели да измере утицај „тролова“ на америчке кориснике друштвених мрежа и дошли до закључка да таквог утицаја практично нема.
Према њиховим речима, слаб утицај „руске пропаганде“ на Твитеру делимично се може објаснити тиме што саопштења „тролова“ многи не могу да виде, без обзира на њихову велику активност.
Постоји, међутим, и друго објашњење, а то је да су „руски агенти“ утицали углавном на појединце који имају већ укорењене ставове. На такве особе је теже утицати него на оне који се још нису определили или немају јасне политичке афинитете. „Пошто су те особе већ у некој крајности, оне нису склоне променама“, објашњава аутор истраживања.
Истовремено, подсећа лист, стратегија компаније „Кембриџ аналитика“, која је оптужена да је покушала да манипулише америчким и британским интернет корисницима преко Фејсбука, управо се заснивала на циљаном утицају на неопредељене бираче да гласају за Доналда Трампа или „брегзит“.
Иако аутори истраживања признају да су њихови закључци ограничени, они сматрају да резултати поново потврђују да је тешко утицати на политичке погледе грађана.
