То је изазвало бурне полемике стручњака, јер бар још једна држава претендује на назив колевке човечанства.
Палеонтолози су 2017. године у Мароку открили остатке древних људи — 22 фрагмента људских костију и лобања. Судећи по облику и величини проналаска, у питању су били мушкарац, две жене и двоје деце, који припадају врсти хомосапиенс. Од данашњих људи разликовала их је јака телесна грађа, благо издужена лобања и мање развијен мозак. Ипак, како научници истичу, да су те древне хоминиде обукли у савремену одећу, они се не би много истицали у маси.
Изотопска анализа оруђа за рад, које је пронађено поред људских остатака, показала је да су они стари око 300.000 година. То се поклопило са датумима када су ископане лобање у Јужноафричкој Републици 1996. године, а било је готово стотину хиљада година старије од фосила древних људи откривених 2008. године у Етиопији.
Многобројни Еденски вртови
Испоставило се да су пре 200-300.000 хиљада година представници врсте хомосапиенс већ живели на три разна краја Африке. Хомосапиенс сапиенс потиче од неке од ових популација. Немогуће је утврдити у ком делу Африке су се тачно први пут појавили (јужном, северном или источном). Највероватније, једна домовина савремених људи никада није ни постојала, претпостављају аутори. Читаво човечанство данас је производ заједничке еволуције неколико популација представника врсте хомо, који су с времена на време размењивали гене.
Пре две године француски и британски антрополози пронашли су потврду ове хипотезе. Они су проучавали карактеристике лобања разних врста хомо — од древних хоминида, који су живели пре 1,8 милиона година, до савремених становника планете. Укупно 263 узорка. На основу добијених података, научници су формирали приближан изглед последњег заједничког претка свих људи који живе данас.
Испоставило се да је он имао отприлике исти облик лобање као и ми, доста високо чело и слабо изражене лукове обрва. Према већини параметара, лобања последњег заједничког претка није се разликовала од људских остатака који су стари 100.000 година и које научници сврставају у подврсту хомосапиенс сапиенс.
Научници претпостављају да се пре 200-350.000 година у разним деловима Африке формирало локално становништво претходника савремених људи. Они су све време мигрирали унутар континента и сукобљавали се једни са другима. Као резултат тако блиског контакта, пре 100-200.000 година појавио се хомосапиенс који се настанио по читавој планети данас.
Највећи допринос њиховом геному и фенотипу дале су популације из јужне и источне Африке, а фосили из Марока, откривени 2017. године, по свему судећи, нису оставили никаквог трага у савременој ДНК људи.
Први су били јужњаци
Истраживачи из Шведске и Јужноафричке Републике у потрази за последњим заједничким претком свих људи данашњице изучавали су ДНК Којсана — племена Бушмана и Хотентота, који су се одвојили од читавог човечанства пре отприлике 100.000 година, тј. скоро одмах после појављивања савремених људи.
Научници су анализирали геноме племена које живи у пустињи Калахара у Јужној Африци и упоредили их са геномима седам древних људи, чији су остаци стари 300-2.000 година. Нашли су их на југу Африке. Без обзира на лошу очуваност костију, генетичари су успели да извуку из њих Y-хромозом, који се наслеђује од оца и ДНК из митохондрија која се наслеђује од мајке.
То је било довољно да се потврди сродност модерних Којсана са древним становницима тих места и да се израчуна брзина еволуције човечанства. Показало се да су заједнички преци Бушмана, Хотентота и свих осталих народа света живели пре око 200-300.000 година.
Узимајући у обзир добијене резултате, археолошке податке и пронађене остатке древних људи у Африци, може се претпоставити да се савремени човек појавио у стаништима Којсана, истичу аутори рада.
Колевка није утврђена
Према мишљењу међународне групе антрополога и генетичара, први хомосапиенси су се стварно појавили у јужној Африци, али не у Јужноафричкој Републици, већ на североистоку савремене Боцване.
Научници су анализирали митохондријске геноме савремених Африканаца и издвојили међу њима носиоце линије L0. Она произилази од најстарије групе L, коју је имао последњи заједнички предак свих народа на Земљи по мајчинској линији — митохондријској Еви.
Истраживачи су на основу добијених података конструисали филогенетско дрво линије L0 и успели су да израчунају приближно време и место његовог појављивања: пре две стотине хиљада година у равници Макгадикгади. Данас је то североисток Боцване.
На месту равнице некада се налазило велико језеро, које се након тога смањило, а делта реке Окаванго заузела је део некадашњег воденог подручја. Обиље слатке воде и лако долажење до плена омогућили су древним људима да се овде развијају.
Пре око 110-130.000 година клима се у овим местима мењала и део становника мигрирао је на југозапад. Према прорачунима генетичара, управо су се у то време од митохондријске линије L0 одвојиле групе ћерке.
Критичари ове хипотезе истичу да, као прво, њени аутори игноришу постојање остатака савремених људи из ранијег периода. Пре свега, реч је о лобањама које су пронађене у Мароку 2017. године. Као друго, анализа митохондријске ДНК подразумева само поједине популације, а не читаву врсту. Поред тога, први носилац линије L0 могао је да се не појави на територији Макгадикгади, већ да дође из другог места. Због тога питање домовине свих живих људи остаје још увек отворено.
