Центар је на Ртњу купио пет хектара земље, где је планирана изградња велике научно-истраживачке лабораторије, с намером да окупи научнике заинтересоване за рад на Теслиној заоставштини.
„Замислили смо и да подигнемо хотел радног назива ’Смиљан‘ у виду Теслиног торња, као и копију Теслине родне куће и копију цркве Светог Петра и Павла у којој је научник крштен. У том некад рударском насељу планирали смо да поставимо и Теслин торањ, сличан оном који је некад постојао на Лонг Ајленду, с циљем да покаже да је могуће користити енергију из јоносфере. Хоћемо да докажемо да све што је Тесла радио, укључујући тај торањ, није утопија“, наводи Кресоја за Спутњик.
Нови Теслин торањ мањи од оригиналног
Како додаје, мање је важно колико ће торањ бити висок, јер и онај оригинални Тесла је замислио да буде виши од Ајфеловог у Паризу, па је због пара морао да се заустави на 56 метара.
Градња Теслиног насеља на Ртњу ће, очекује Милка Кресоја, почети на пролеће, „ако се сложе све коцкице“. „Предали смо све пројекте и чекамо дозволу. Тамо се налази велики тунел од 100 метара који је под заштитом државе као споменик и у том тунелу смо мислили да направимо музеј Николе Тесле, где ће он као холограмски лик дочекивати посетиоце“, објашњава даље наша саговорница.
Ртањ значи — божански поредак
Према њеним речима, тренутно је у току прибављање свих потребних дозвола за радове, а Центар се обратио и Министарству привреде Србије, које је рекло да ће радо помоћи кад буду достављени сви неопходни документи и добијена банкарска гаранција. Успостављен је и контакт са Музејом Николе Тесле у Београду, с којим је Центар, како каже Кресоја, на истом задатку.
На питање зашто баш на Ртњу, наша саговорница истиче да је то мистична и необична планина, баш као и Тесла који ће, каже, још дуго остати тајна.
„Ртањ као реч значи божански поредак. Тесла је живео по законима природе, а ниједан научник је није познавао тако добро као он“, констатује Кресоја.
Кресоја, која је 26 година провела у Русији, истиче да су део тима који ради на овом пројекту бројни руски научници, пре свега из Москве и Новосибирска, али и публициста и сценариста Виталиј Правдивцев, који је направио филм о Тесли.
Инспирација за руске научнике
Центру се недавно прикључио и млади доктор техничких наука Дмитриј Крук из Краснојарска, који је написао опсежну студију „Никола Тесла — буђење силе“ и коју је Кресоја превела.
Тесла је инспирација за руске научнике, истиче наша саговорница, наводећи податак да је на једном од института у Русији направљено 180 патената базираних на Теслином наслеђу.
Кресоја најављује и поновни долазак у Београд чувеног руског молекуларног биолога и генетичара Петра Гарјајева, оца новог правца квантно-генетске таласне лингвистичке медицине.
Гарјајев је био гост Београда, али и гост Спутњика пре годину дана, а овога пута семинар ће бити уприличен у хотелу „Москва“ 30. новембра.
