Спутњик представља најзнаменитије псе у историји човечанства.
Конан — убица ал-Багдадија
Амерички председник Доналд Трамп недавно је одликовао медаљом и плакетом пса Конана, који је учествовао у операцији америчких специјалаца која је резултирала смрћу лидера ДАЕШ-а Абу Бакр ал-Багдадија.
„Ово је Конан, тренутно вероватно најславнији пас на свету“, рекао је Трамп, представљајући војног пса представницима медија у Башти ружа у Белој кући.
Трамп је желео да одликује пса расе белгијски малиноа још од операције на северозападу Сирије у октобру, у којој је лакше повређен. Конан се од тада опоравио и вратио на дужност.
После акције Трамп је на свом профилу на Твитеру поставио лажну фотографију обрађену у фотошопу, на којој се види како Конану ставља медаљу око врата. Испод слике је писало „амерички херој“.
Стаби — наредник који је заробио шпијуна
Конан, међутим, није једини амерички херој међу псима. Први херој међу војним псима у САД Стаби успео је чак да добије чин наредника и (п)остане најодликованији четвороножац.
Појавио се ниоткуда у јулу 1917. године на кампусу Универзитета у Јејлу, где су припадници 102. пешадијског пука били на тренингу и савршено се уклопио међу њих. Учествовао је у вежбама, чак је научио и да салутира спуштајући десну шапу.
Освојио је срце каплара Роберта Конроја, који га је усвојио и наденуо му име Стаби, због кратког, дебелог репа. Прокријумчарио га је и одвео у ровове у Француској, где је био изложен бојном отрову ипериту.
После опоравка, вратио се на Западни фронт са специјално дизајнираном гас-маском. С обзиром да је и сам претрпео напад отровним гасом, научио је како да упозори војнике на опасност. Такође, умео је да лоцира рањенике током патроле, а једном приликом чак је успео да зароби немачког шпијуна.
За 18 месеци „ратног стажа“ Стаби је учествовао у 17 битака, преживео бројна рањавања и константно подизао морал саборцима. По завршетку Првог светског рата Конрој га је прокријумчарио у САД. Постао је америчка „национална икона“ и предводио је бројне параде широм земље, све до своје смрти 1926. године.
Синбад — „капетан“ који не напушта брод
И у Другом светском рату америчка војска имала је вишеструко одликованог пса Синбада. Мешанац Синбад требао је да буде поклоњен девојци једног морнара, али како она није могла да га задржи, провео је 11 година са члановима посаде војног брода „Кембел“.
Учесник Другог светског рата награђен је 1943. године за дванаесточасовну борбу против чак шест непријатељских подморница. Током једне битке брод је оштећен, а Синбад је био један од ретких који је остао на њему до поправке. Морнари су веровали да је „Кембел“ био непотопљив због Синбада.
Добио је бројна одликовања за заслуге, а по „званичном пензионисању“ у септембру 1948. године, живео је мирно наредне три године.
Лукс — „Немац“ који је спасао Тита
Најпознатији пас (народни) херој на овим просторима свакако је немачки овчар Лукс, који је на Сутјесци жртвовао себе да би спасао Јосипа Броза Тита.
Први сусрет Тита и Лукса догодио се 15. јула 1942. године у босанском градићу Прозору. У дворишту куће у којој је боравио Тито непрекидно је лајао немачки овчар, који је био везан. Тито је изашао из куће и рекао свом пратиоцу Радету Ристановићу да одвеже пса. Пас је и даље лајао и скакао тако да му пратилац није могао прићи.
Тито је пришао псу, проговорио неколико немачких речи, пас се умирио и престао да лаје. Тито га је помиловао и одвезао са ланца и потом повео са собом. Тада му је и дао име Лукс. Од тог тренутка, па све до своје смрти 9. јуна 1943. године на Озрену, пас се непрекидно налазио уз Тита.
У току битке на Сутјесци 9. јуна 1943. године Тито, Врховни штаб и чланови британског Одељења за везу налазили су се на планини Озрен. Приликом немачког бомбародвања, једна бомба је пала у близини колоне у којој су се кретали чланови Врховног штаба. Тито се бацио уз једно оборено дебло букве и у том тренутку Лукс се инстиктивно бацио на њега и скоро читавог га прекрио.
Лукс је остао на месту мртав, а Тито је био рањен у леву руку. Од исте бомбе страдало је двоје људи — Титов пратилац Ђуро Вујовић Шпанац и капетан Бил Стјуарт, шеф британског Одељења за везу при НОВ и ПОЈ, док је неколико људи било рањено.
Фрида — спасилац у пензији
Нису сви пси хероји изашли из рата, многи од њих су заслужили одликовања у мирнодопским условима. Један од њих је керуша Фрида, која се средином ове године „пензионисала“ у спасилачкој служби мексичке морнарице.
Десетогодишња женка лабрадор ретривера прославила се 2017. године после катастрофалног земљотреса у Мексико Ситију, када је страдало 300 људи. До одласка у пензију нашла је 12 преживелих и 41 тело.
Учествовала је у спасилачким мисијама после земљотреса на Хаитију и у Еквадору. На врхунцу каријере корисници друштвених мрежа у Мексику предложили су да се њен лик нађе на новчаници од 500 пезоса.
Лајка — први Земљанин у космосу
Најпознатији пас на свету свакако је Лајка, први космонаут у историји, која се у капсули „Спутњика 2“ 3. новембра 1957. године буквално „винула у орбиту“.
Лајка је била тешка свега шест килограма, мешанац хаскија и теријера са московских улица, навикла на хладноћу и екстремне услове и сасвим случајно се нашла на првом путу у свемир. Тренирана је у екстремним условима, учена је да једе желатизовану храну и да физиолошке потребе обавља на малом простору.
Приликом лета у орбиту, услед неконтролисаних услова и квара у систему за контролу температуре, овај храбри пас је доживео температурни шок и неколико часова након лансирања у орбиту је угинуо. „Спутњик 2“ је, ипак, наставио свој пут кроз космос и у наредних 158 дана обишао Земљу чак 2570 пута, да би при уласку у Земљину атмосферу 14. априла 1958. године изгорео.
Постхумно је постала херој, не само Русије и Совјетског Савеза, а споменици првом Земљанину у космосу данас се могу наћи широм света, од Москве, преко Париза, Амстердама, Крита…
Белка и Стрелка — свемирски пси
Оно што није успела Лајка, учиниле су керуше Белка и Стрелка, које су 19. августа 1960. године полетеле у орбиту и после 17 кругова направљених око наше планете живе и здраве се вратиле на Земљу.
Стрелка се понашала уобичајено, док је Белка, након четири круга, постала изузетно немирна и покушавала да се ослободи појасева којим је била везана, што је указивало на промене у њеном расположењу. Анализе обављене након лета показале су да никакви психички и физички проблеми код паса нису уочени.
После лета легендарни пси су живели у Институту за ваздухопловство и свемирску медицину, одакле су их водили да их покажу деци у вртићима, школама и сиротиштима. Неколико месеци касније, Стрелка је донела на свет шест апсолутно здравих штенаца. Једно од њих, женкицу са именом Пушинка, Никита Хрушчов је поклонио супрузи и ћерци председника САД Џона Кенедија — Жаклини и Керолајн.
Белка и Стрелка су доживеле дубоку старост и угинуле природном смрћу. У Русији је 2010. године снимљен дугометражни анимирани филм „Белка и Стрелка: Свемирски пси“.
