Понос немачке аутомобилске индустрије, који запошљава 300.000 људи, објавио је да планира да до краја 2022. године укине 10.000 радних места широм света.
Нека већ упражњена радна места неће попуњавати, а запосленима у администрацији у Немачкој ће понудити отпремнине. Укидањем 10 одсто директорских места и другим мерама, „Дајмлер“ намерава да смањи трошкове за 1,4 милијарде евра.
Пад тржишта, промена технологије
Коментаришући најаву „Дајмлера“, у чијем власништву је чувени „Мерцедес-Бенц“, Бушатлија каже да на овакав развој ситуације утичу две ствари. Једна је чисто тржишна, где и локално и глобално тржиште утичу на пад те индустрије, док је други разлог промена технологије. Сада смо у добу када се смањује израда аутомобила са моторима са унутрашњим сагоревањем јер се прелази на електричне аутомобиле, објашњава саговорник Спутњика.
Немачком гиганту од почетка године не цветају руже. Глобално економско успоравање одразило се на продају, нарочито на великом кинеском тржишту, па је у првом кварталу продаја његових возила пала четири одсто. Поред пада тражње, било проблема и са великим залихама и „уским грлима“ у ланцу добављача, па су склизнули и нето добит и приход.
Ситуација се додатно погоршала када је „Дајмлер“ у јуну морао да повуче на преправку 60.000 дизел-аутомобила у Немачкој, како би били елиминисани софтвери који су лажирали контролу издувних гасова. Компанија је због тога прошле године морала да повуче на дораду чак 700.000 возила продатих широм света.
„Што се тиче ’Дајмлера‘, то је велика фирма и нормално је да све што се дешава са њом има доста одјека јер су у питању и велике цифре, било да су то радна места која се затварају, било да је реч о броју аутомобила који се није продао, а очекивало се. Све се то њима десило“, каже Бушатлија, али напомиње и да је пре три године овај гигант био суочен са још већим проблемима.
„Дајмлер“ газиле и америчке таксе
Тада је осим са споровима око илегалног софтвера био суочен и са америчким тарифама на увоз компоненти и аутомобила из Европе и из те ситуације га је, како каже за Спутњик, у доброј мери извукла кинеска инјекција од 10 милијарди долара које су директно уложили у докапитализацију.
Бушатлија објашњава да се ситуација на тржишту аутомобила, генерално, заоштрава.
„’Дајмлер‘ угрожава са једне стране амерички став, са друге стране пад продаје у Кини и у Русији. Кина је сада највеће тржиште аутомобила, али она се углавном оријентише на своју производњу и више даје за развој електричних аутомобила, тамо где ’Дајмлер‘ не учествује са великом палетом производа, ни количином произведених аутомобила“, напомиње саговорник Спутњика.
На питање како тако велика фирма није ухватила корак препознавши да је будућност у хибридним и електричним аутомобилима, он каже да је то проблем са старим аутомобилским индустријама, а „Дајмлер“ припада тој категорији.
Стара индустрија
То се, како истиче, најбоље види на америчком случају. Компанија „Тесла“, која је најмасовније почела да производи електричне аутомобиле, продукт је стартап компаније, а не старе аутомобилске индустрије.
„Генерално гледано, европска ауто-индустрија је донекле ушла у хибриде, а тек ове године почиње да размишља како би можда требало развијати и електрични аутомобил. То су до сада само покушаји да се прати Кина, која је апсолутно највећи произвођач електричних аутомобила, али је најдаље отишла и у испитивању и примени инфраструктуре за електричне аутомобиле“, напомиње Бушатлија, који је то илустровао примером.
Кинези већ седам-осам година испитују могућност бесконтактног пуњења електричних аутомобила. Имају огледне ауто-путеве где само преласком аутомобила преко једне деонице од 10-15 километара његова батерија буде напуњена захваљујући томе што у конструкцији пута постоје системи којима се бесконтактно пребацује струја.
Будућност — електрични аутомобил
То је будућност. Сматра се да ће у наредних 10 година око 70 одсто аутомобила у продаји бити електрични. Зато Бушатлија не сумња у то да је ово почетак краја за гиганте у аутомобилској индустрији какве смо до сада знали, уколико се и они не преусмере.
Он претпоставља да ће ту бити великих потреса који ће се у следећих десет година сигурно десити. Зато је, каже, Америка, која у томе јако заостаје, увела санкције против најближих европских сарадника да би заштитила своју аутомобилску индустрију.
Бушатлија сматра да ни у италијанском „Фијату“, који има фабрику у Србији, у том аспекту није ништа боље.
„’Фијат‘ јако заостаје у том електросектору иако су то најављивали. Није лако направити нови модел. Ту ме не би изненадило уколико би ’Фијат‘ наредних година имао ближе односе са Кином у заједничкој производњи аутомобила из једног простог разлога. Нема Кина баш само интерес да користи луке у Трсту и у Равени, него сигурно мисле и на неку индустријску сарадњу“, оцена је нашег саговорника.
