Већ се спекулише да би ЕУ могла да не отвори ниједно ново поглавље за Србију, иако је она спремна за отварање барем четири. Према наводима неименованих медијских извора из Брисела, најтврђе крило противника проширења, предвођено Француском, није спремно ни да кроз конференцију бар симболично откочи процес.
Ти сигнали сугеришу да је Париз и формално почео да зауставља процес придруживања земаља Западног Балкана. Подсећамо, Француска, Холандија и Данска почетком октобра нису дале сагласност за отварање приступних преговора са Северном Македонијом и Албанијом, те се став да Србији не би требало омогућити отварање нових поглавља можда може посматрати као логичан след догађаја.
Француска не може против САД на Балкану
Да је могуће да се ради о логичном следу догађаја, сматра и Слободан Јанковић са београдског Института за међународну политику и привреду. Већ дуже време Брисел спроводи сличну политику према Србији, БиХ и Северној Македонији, а што се наше земље тиче, у више наврата су француски политичари, укључујући и Емануела Макрона, истицали да је процес проширења стављен ад акта, односно да се њиме ЕУ у овом тренутку неће бавити.
„Овде се ради о томе да Француска под Емануелом Макроном сада прави политику, барем јавног дистанцирања од САД и покушаја прављења новог блока који би формално био независнији од Вашингтона. Због тога они не могу да се баве овим делом Балкана, на коме САД имају изузетан утицај“, објашњава наш саговорник.
Лош тајминг за конференцију
Отварање нових поглавља требало би да се догоди на Међувладиној конференцији са Србијом, која се обично одржава на маргинама министарских заседања за спољне и опште послове, који ће овога пута бити одржани 9. и 10. децембра. Међутим, министарско заседање у децембру одржава се неколико дана пре него што би требало да почне Конференција о будућности Европе, коју заједничким снагама организују Париз и Берлин. Та коинциденција, и поред свих напора Финске, која тренутно председава ЕУ, може да буде разлог да Србија овог месеца не отвори ниједно ново поглавље.
Својим потезом, ипак, Париз неће зауставити процес придруживања Србије, сматра Слободан Зечевић са Института за европске студије.
„Из информација које имамо може се видети хоће ли бити Међувладине конференције и да ли ће се отворити неко поглавље. И француски амбасадор у Београду рекао је да Париз рачуна на чланство Србије у ЕУ. Реч је о тајмингу, о темпу приступања. Мислим да у овом тренутку долази до преклапања са важним разговорима о будућности ЕУ око којих постоји наводна сагласност између председника Макрона и канцеларке Меркел, што је главни замајац да би се извршила институционална реформа“, каже Зечевић.
Уколико би се институционална реформа извршила у релативно кратком року, додаје он, то би омогућило интензивирање преговора о приступању Србије и Црне Горе. Према његовом мишљењу, процес приступања неће се у потпуности затворити, али ће бити успорен и компликованији.
Први тест
„Ово је, рецимо први тест. Ако се отвори барем једно поглавље, то значи да приступни процес није потпуно замрзнут. Ако се не отвори ниједно, значило би да је замрзнут и да ће се чекати институционална реформа да би се он наставио. У сваком случају, постоје озбиљне шансе да буде успорен у односу на онај темпо који је био замишљен прошле године, а то је могуће приступање 2025. године“, закључује наш саговорник.
Перспектива да Србија и Црна Гора постану пуноправне чланице ЕУ до 2025. наишла је на критике готово истог дана када је ту идеју у јавност пре две године пустио доскорашњи председник Европске комисије Жан-Клод Јункер. Од тада, ствари за Србију се стално компликују — нерешеном косовском питању и неповољним извештајима ЕК придружила се и тема која од Србије уопште не зависи — реформа ЕУ.
