Према речима госта емисије „Спутњик интервју“, дугогодишњег дописника из Кине, окосница дешавања у Хонгконгу лежи у чињеници да је Америка перципирала Кину као свог главног ривала и претњу. По свој прилици, примећује Денда, један потез Пекинга посебно је засметао Вашингтону.
„У фебруару ове године кинеска влада је изашла са планом развоја Великог залива који обухвата девет градова у најјужнијој кинеској провинцији Гуангдонг, која се наслања на Хонгконг. Тај план је уследио непосредно након прошлогодишњег отварања најдужег моста који је изграђен преко мора, Хонгконг—Макао. Тај инфраструктурни пројекат има за циљ да обједини неколико важних градова у делти Бисерне реке, где је сконцентрисан велики део најбољих технолошких паркова, ту лежи центар технологије и технолошких иновација у Кини“, објашњава Денда.
Кинескa Силицијумска долина пандан „драгуљу“ Америке
Тај део земље, напомиње наш саговорник, у укупном БДП-у Кине доприноси са око 14 одсто.
„То је огроман допринос, већи од бруто националног дохотка Шпаније или Аустрије. Такође, тај део Кине има 70 милиона становника и он је требало да буде изграђен тако да буде нешто слично ономе што је Силицијумска долина у САД. Дакле, да буде ривал Силицијумској долини“, каже Денда.
Он подсећа да су протести у Хонгконгу почели непосредно након што је кинеска влада изашла са овим планом.
„То врло вероватно има узрочну везу, јер ако би овај пројекат био реализован, а биће сигурно, то би значило да Кина увелико преузима примат и у ономе што је данас драгуљ Америке — Силицијумска долина. И ту је основни проблем — требало је, дакле, спречити даље интегрисање Хонгконга у матицу. Наиме, повезивање ових градова представљало би даље увођење Хонгконга у економске пројекте и развој Кине. То је неко желео да спречи, а не треба много памети да би се знало ко је тај неко“, категоричан је Денда.
Вешти западни стратези
Хиљаде активиста и присталица самосталности у Хонгконгу здушно је, на скупу названом „Дан захвалности“, у центру града поздравило одлуку САД да донесе закон којим је дата подршка „демократији и људским правима“ на том делу кинеске територије. Овај потез америчког Конгреса, као и чињеница да је овај закон потписао председник Доналд Трамп, дао је ветар у леђа присталицама самосталности у Хонгконгу, каже Милорад Денда.
Он дешавања у тој аутономној кинеској провинцији види као врло смишљену и добро организовану и финансирану акцију споља. Притом, напомиње, у Хонгконгу владају економски закони које је произвео неолиберални западни свет, а не кинески закони.
„Овде је реч о стратешки планираној акцији да се у Хонгконгу, за незадовољство које је произвео неолиберални концепт, оптужи Кина. Дакле, уместо да се оптужи систем који тамо влада, а који показује знаке немоћи на многим тачкама у свету, вешти стратези су смисли да се незадовољство тих младих људи усмери ка Кини као наводном извору проблема. То, наравно, не одговара истини, али видимо да се исти такав сценарио данас користи и у Америци — да се за проблеме Америке оптужује Кина, јер им је одузела ’ручак‘ који је требало да поједу“, оцењује Денда.
Излаз за Хонгконг није у самосталности
Како каже, то су врло наивна уверења, али као што се може видети, могу да произведу незадовољство и да заведу људе, нарочито младе. Тим пре што неки аутори оцењују да је у Хонгконгу амерички „наратив“ однео превагу над кинеским. Ипак, једно је неминовно:
„Излаз Хонкгонга из проблема који евидентно тамо постоје не може бити у ономе што заговарају ови који су, можда и наивно, уведени у целу причу. Излаз може бити само у дубљој интеграцији са његовом матицом — Кином“, закључује Денда.