Према његовим речима, Вашингтон се ослањао на развој технологија, јер је знао да „по броју становника не може да надмаши своје противнике“. Уз помоћ тога САД су успеле да реализују принципе као што су „слобода појединца, право на приватну својину, слободну трговину и отворено тржиште, транспарентност и одговорност власти, владавину права и суверенитет нације“. Грифин их је назвао привилегијама за које свака генерација плаћа цену „новцем и крвљу“ — материјалним вредностима и људским животима.
„Тамо где је то могуће, САД су плаћале новцем, а не крвљу. Управо на том принципу се заснивала наша политика за време Хладног рата“, наводи се у чланку.
Како је нагласио Грифин, те концепције се држало осам администрација Беле куће.
„Председник Роналд Реган је победио у Хладном рату, када је појачао политику коју је водило седам претходних америчких председника. Михаил Горбачов је изгубио јер СССР није могао да је прати“, сматра заменик министра.
Он је додао да САД користе инвестиције у „техничку супериорност“ како би себи обезбедиле нуклеарну тријаду — стратешку авијацију, интерконтиненталне балистичке ракете и нуклеарне подморнице. Међутим, данас то оружје не може да осигура Вашингтону супериорност у ривалству са великим силама, пошто се Русија и Кина пробијају напред у сфери војних технологија.
„Победити, то је дивно, осим што се губитници повлаче, преиспитују, преквалификују и покушавају поново да победе, док победник мисли да је трка добијена заувек. Ето зашто су се САД нашле на нижем нивоу у неким аспектима данашњег ривалитета са великим силама“, закључио је Грифин.
