Да ли факултетска диплома постаје све мање важан папир за добијања посла, што је у ИТ сектору изгледа све чешћи случај, или је то ипак само изузетак који потврђује правило?
Директор „Епла“ Тим Кук је констатовао да половина запослених у тој компанији у САД нема факултетску диплому. Генерална директорка „Сименса“ у Америци Барбара Хемптон сматра да диплома која се у огласима често захтева за посао за који кандидат аплицира уопште није потребна.
Факултетску диплому није имао ни Стив Џобс
Иако према најновијем извештају америчког Завода за статистику рада, запослени са факултетском дипломом зарађују скоро 950 долара седмично више од просечног радника, „Бизнис инсајдер“ напомиње да студирање често захтева задуживање, па многи Американци не могу себи да приуште факултетске дипломе и 42 одсто средњошколаца не наставља школовање.
Кук је подсетио да је оснивач „Епла“ Стив Џобс одустао од факултета који је уписао. Због тога је политика компаније увек била да није потребна диплома како би неко био успешан.
Чињеница је и да неки са Форбсове листе најбогатијих, попут оснивача „Мајкрософта“ Била Гејтса и Марка Закерберга, који је основао „Фејсбук“, немају диплому Харварда, који су уписали и брзо напустили. Од 400 милијардера њих 63 има само средњошколску диплому.
ИТ стручњак Здравко Јанковић, који је завршио Природно-математички факултет Универзитета у Београду, ипак баца другачије светло на тај сектор, где се за посао програмера често не тражи факултетска диплома.
„Можда влада одређена заблуда јер су неки од кључних носилаца ИТ индустрије били људи који су студирали програмирање, или нешто слично, па дигли руке од тога. Заборавља се, међутим, да су и Стив Џобс и Бил Гејтс и Марк Закерберг кренули путем бизниса. У оквиру ИТ су дошли до бизниса, и тај бизнис их је повукао на ту страну“, напомиње Јанковић за Спутњик.
Изузеци који потврђују правило
По његовом мишљењу, захваљујући и томе што су они ипак били на универзитету, имали су добре основе да постану успешни у том бизнису. Али они су, како примећује, у великој мањини.
„Није то правило, они су у ствари изузетак. Већина програмера је у ствари факултетски образована — да ли су завршили математику, електротехнику, ФОН, када смо ми у питању, или приватне академије, нешто кроз шта су као систем образовања морали да прођу да би стекли знања. Програмирање није само вештина. Оно је један систем у коме ви постављате ствари, како решавате проблеме, како стижете из тачке А у тачку Б и оно мора да прође кроз некакав формалан образовни процес да би било што је могуће више униформисано“, објашњава Јанковић.
Он не спори да ако из позиције послодавца желите брз резултат нећете много бирати, него ћете узети неког ко може да вам реши конкретан проблем. Али и додаје: „Ако погледате огласе за посао, којих сада има јако пуно, где се тражи пуно програмера, сви ће тражити факултетску диплому“.
Професор економске индустрије на Економском факултету у Београду др Љубодраг Савић готово истим речима је оценио стање о дипломама у ИТ сектору.
Знање је моћ
Каже да нема никакву дилему да неки људи који су се обогатили, а немају формално високо образовање, представљају изузетак који потврђује правило.
Немогуће је замислити да ће факултетска диплома представљати папир без значаја за добијање посла. Није џабе одавно речено — знање је моћ, каже Савић за Спутњик, констатујући да постоји јако велики број делатности где је незамисливо да се ради без факултетског образовања. И одмах додаје: „Да ли би људи без знања осведоченог факултетском дипломом могли да се, на пример, упусте у пројектовање мостова?“
„Земље које дугорочно размишљају имају запажен развој и предњаче у технолошком развоју јако воде рачуна о образовању. Кина је, можда, најбољи пример. Они с једне стране имају огроман број једноставних, јефтиних, комерцијалних производа у чијој су производњи највећим делом учествовали мање квалификовани и мање образовани људи. Истовремено, Кина има и софистициране високотехнолошке производе, које није могуће освојити и производити без високог знања и формалног и сваког другог образовања“, објаснио је професор Економског факултета.
Он је оценио да неке земље напредују баш зато што имају веома образоване људе и напредују у знању, технологијама. Неке друге напредују продајом комерцијалних производа ниске вредности у које је уграђена ниска технологија и рад људи са најнижим квалификацијама. Оне немају много шансе да се помере на тој лествици развоја, сматра Савић.
„Не треба бити много паметан па закључити — не би велике земље одвајале толике новце за школовање људи, што се мери десетинама и стотинама милијарди евра или долара, када би се то могло на неки други начин. Сваки од изузетних појединаца има своје место у историји и не морају нужно бити формално високообразовани људи, али изузетак увек потврђује правило. Никакве дилеме нема да свет почива на образованим, вредним људима, а све оно друго може бити изузетак. Као професор Универзитета, дубоко верујем да дугорочно ниједна земља нема шансе ако се на озбиљан начин не посвети свом образовном систему“, тврди саговорник Спутњика.
Шангајска листа као потврда
Он је указао на то да постоји врло јасна корелација, барем за економисте, између степена образовања и броја патената, иновација, укупног напретка, повећаног броја запослених људи, производње висококвалитетних производа, места у науци и подсетио на Шангајску листу на којој је најбољих 500 универзитета у свету.
„У првих 50 универзитета на Шангајској листи можда и више од 40 је из Америке — капиталистичке, либералне земље тржишне привреде у којој врло добро препознају какво је место знања, односно формалног образовања. С друге стране, имају прилично висок број неквалификованхи, обучених или доучених људи који раде у лепези различитих послова. Али они су још у технолошком смислу земља број један, која обликује свет и цивилизацију у погледу техничко-технолошких проналазака“, истиче Савић.
Кина их, како додаје, у томе озбиљно угрожава великим улагањима у образовање. Велики је број кинеских студената на свим светским универзитетима и пажљиво негују те људе и враћају их кући после завршетка факултета, констатује саговорник Спутњика.
