ПИСА или Међународни програм процене ученичких постигнућа најсвеобухватније је истраживање о квалитету образовања, а испитивањем су обухваћени ученици који имају 15 година. Покренуле су га земље Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), које га спроводе на сваке 3 године, а тестирању могу да се придруже и земље које нису чланице те организације.
Србија је до сада учествовала у пет истраживања — 2003, 2006, 2009, 2012. и 2018. године. Наша земља је до сада увек котирана око четрдесет и неког места (на пример, 2012. рангирана је на 43. место), па некадашњег министра просвете Срђана Вербића нови резултат не изненађује.
Није све у ранг листи
Сама позиција, према његовим речима, не значи ништа — тест је осмишљен за ученике земаља-чланица ОЕЦД, клуба најразвијенијих земаља света, и просечан број бодова нормира се према њиховом аршину, а не према нашем.
„Ништа од тога није неочекивано — оно што је право богатство података је оно што није ранг листа. То да ли смо 45, 44. или 43. није нека разлика, јер Србија од када се укључила у ПИСА тест има исти резултат. А како да унапредимо систем треба тражити у детаљнијој анализи тих резултата, у другим табелама и подацима који говоре о томе какав је утицај тога да ли је школа у урбаној или руралној средини, какав је социјални статус ученика и њихових родитеља, како мотивација утиче на постигнућа... То је оно што треба да нас интересује“, напомиње Вербић за Спутњик.
С обзиром да су се резултати тестирања тек појавили, треба мало више времена да се проуче, те Вербић није могао да говори о најсвежијим подацима. Међутим, како каже, не верује да се много тога променило од 2012, јер на тестирању 2015. године наша земља, због мањка финансијских средстава, није учествовала.
Верујем и да у садашњем извештају пише да су наши ученици анксиозни, да им излазак на тест тешко пада, да им је то стресно, да постоји мањак мотивације, да не одговарају баш на сва питања, наводи наш саговорник.
„То су општа места и знамо да је то тако, али то се тешко исправља. Мотивација ученика није нешто што можете да промените на часу. То је нешто што је слика друштва. Морају да буду мотивисани и екстерно, да знају шта их чека после школе, да им је боља атмосфера у кући… Све то заједно утиче на мотивацију, а то није ствар која може да се исправи у учионици..
Не објашњавати појмове апстрактно
Котирање на ранг листи није важно ни за Николу Божића, помоћника директора Истраживачке станице Петница. Много је важније на који начин ученици примењују стечена знања и на који начин могу или не могу да решавају свакодневне животне проблеме, напомиње Божић.
„ПИСА тестови конципирани су тако да су задаци, у ствари животни задаци стављају ђаке у разне ситуације у којима треба нешто израчунати, закључити или проценити. Резултати тих тестова, нажалост, показују да између онога што ученици науче у школама и примене тога што су научили постоји велика разлика. Говоре нам о томе да наши ученици много више уче због оцена, а не због знања и његове касније примене “, констатује Божић.
Српски ученици се не сналазе најбоље у задатим ситуацијама, што би требало да буде сигнал да школе промене однос према ономе што би требало да буде резултат у раду са њима, додаје он.
„Треба их што више стављати у животне ситуације, не објашњавати им појмове апстрактно, већ да разумеју чему служе, на који начин се могу користити и због чега их уопште учимо у школама“, сматра Божић.
Како побољшати знање српских ученика
Србија се на тесту котира лошије од Словеније (21) и Хрватске (29), али боље од Црне Горе (59) и БиХ (62). Испада да међу бившим југословенским републикама, иако су до релативно скоро примењивале ако не исти, онда сличан модел образовања, постоје значајне разлике.
Не ради се само о квалитету школског система, већ су у питању квалитет живота генерално, развијеније тржиште рада и другачији менталитет, сматра Вербић.
„Држава Словенија функционише другачије, уређенија је. Та уређеност, где се тачно зна шта ко ради, огледа се и у школи. Верујте, наши школски програми нису толико различити, оно шта се учи на часу није много различито у Словенији и код нас, али је однос према томе другачији. Мислим да је разлика на ранг листи последица управо разлике у односу према учењу“, каже он.
Не ради се само о моделу образовања, већ и о мотивисаности ученика да усвоје знања и мотивацији наставника да знања пренесу, закључује Божић.
„Наравно да образовни модел може да се промени, да буде интерактивнији, више усмерен на практична знања и вештине, али ако бисмо и тај модел формално примењивали и формално тежили само ка оценама, опет бисмо имали сличан резултат. Можемо ми да усвојимо и фински модел, али ако га не примењујемо са суштинском жељом да идемо ка знању и ако га не доведемо до тога да буде функционалан на начин на који јесте у Финској, онда нема ефекта“, мишљења је он.
ПИСА тест обухвата проверу знања из области природних наука, математике, читања, заједничког решавања проблема и финансијске писмености. Након прегледања тестова, ученици се, на основу резултата, рангирају у седам категорија. Те категорије мере ниво разумевања и стручности у датим областима.
Естонија, Канада, Финска и Ирска су најбоље рангиране земље Запада (од 5. до 8. места). Сједињене Америчке Државе налазе се на 13, Велика Британија на 14, Немачка на 20, Француска на 23, а Русија на 31. месту. Најбоље котиране земље су Кина и Сингапур.
