За резолуцију је гласала 91 држава, против је било девет, уздржаних 65. Документ позива Израел да напусти целу окупирану територију сиријског Голана до линије која је постојала на дан 4. јуна 1967. у складу са одговарајућим резолуцијама Савета безбедности УН.
Генерална скупштина назива одлуку Израела од 14. децембра 1981. да установи своје законе, надлежност и управу на окупираној сиријској Голанској висоравни неважећом и без икакве правне силе.
Аутори резолуције напомињу да континуирана окупација Голана и њихова фактичка анексија представљају камен спотицања на путу ка постизању праведног, свеобухватног и трајног мира у региону.
Генерална скупштина УН позива Израел да обнови преговоре у сиријском и либанском правцу и поштује преузете обавезе и гаранције усаглашене током претходних преговора.
Осим тога, Генерална скупштина је усвојила резолуцију којом се Израел позива да престане са насељавањем на окупираним палестинским територијама. За овај документ гласало је 147 држава, седам је било против, а 13 уздржаних.
Израелска окупација Голана и Западне обале
Голанска висораван је до 1967. била део Сирије. Током Шестодневног рата израелске трупе су окупирале ову територију, а 1981. године су је једнострано анексирале. Припадност планинске висоравни сматра се главним субјектом израелско-сиријског сукоба, а пре почетка грађанског рата у Сирији постојали су покушаји да се он реши. Уједињене нације сматрају ове територије окупираним.
Јеврејска насеља на Западној обали реке Јордан, које Израел назива Јудеја и Самарија, појавила су се након што је Израел победио у Шестодневном рату 1967. године. Насеља се не сматрају делом Израела ни у смислу међународног, па чак ни унутрашњег закона, за разлику од Источног Јерусалима или Голанске висоравни. УН сматра ове територије окупираним.
