Спрема ли се Америка да бомбардује Мексико

Повод за Трампову реакцију којом се отвара могућност и за напад на Мексико је убиство деветочлане мормонске породице, три жене и шесторо деце, која је живела у тој земљи, додаје Лалић и подсећа да је Трамп прво предложио мексичком колеги Андресу Мануелу Лопезу Обрадору да пошаље војску САД на територију Мексика да би се обрачунао са нарко-картелима.

Трамп је отишао и корак даље, рекавши да ће САД прогласити нарко-картеле терористичким организацијама, чиме би се отворила могућност да Америка против њих делује ван својих граница, док је Мексико је замолио америчку администрацију да не интервенише, додаје Лалић.

Нарко-картели у Мексику јачи од државе

„У сваком случају, проблем је озбиљан јер су нарко-картели и организације које се баве шверцом дроге на северу Мексика толико ојачали и нарасли да практично преузимају власт од мексичке државе“, каже Лалић.

А то се видело недавно, кад је ухапшен син злогласног Ел Чапа, кад су припадници картела са својим помагачима ослободили тог младог нарко-боса из затвора и показали да полиција и припадници тужилаштва не могу да им се одупру.

„То није усамљен случај, то се често дешава на улицама градова на северу Мексика, где нарко-картели владају већ деценијама“, истиче Лалић.

Зато се и борба против њих пренела на међународни терен, односно на границу између САД и Мексика, додаје наш саговорник.

Предизборно бомбардовање

Лалић сматра да би ипак могло доћи до америчке интервенције у суседству ако Трамп процени да би му то могло помоћи у трци за други мандат у Белој кући, али је то питање веома деликатно јер је Мексико озбиљна земља са 120-130 милиона становника.

Уз то, Мексико је јако осетљив кад су у питању америчке интервенције на његовој територији јер су те две земље кроз историју често ратовале, а у тим ратовима су се САД прошириле на некадашње мексичке територије, између осталих Тексас, Калифорнију, Нови Мексико, Неваду и Аризону, додаје Лалић.

​„Остаје отворено питање како и да ли се мексичка држава и председник Обрадор могу изборити против те пошасти. Објављени су подаци да је у последњих десет до 15 година убијено можда и 200.000 људи у деловању нарко-кланова на северу Мексика. Убијени су и трговци дрогом и полицајци и обични грађани који су се нашли на мети обрачуна, као што је био случај са мормонском породицом“, каже Лалић.

Чишћење америчког дворишта

Он, међутим, сматра да је Трампов приступ сасвим погрешан, односно једностран, јер борба против кријумчара дроге и нарко–босова мора да се води и на територији САД.

Лалић додаје да процене показују да 90 одсто кокаина који се произведе у Колумбији, Боливији и Мексику заврши на најбогатијем — америчком тржишту.

​Према његовим речима, и у САД има организованих група које се баве шверцом кокаина, а постоје наговештаји да су и неке локалне америчке власти умешане у нарко-бизнис.

Док год кокаин буде тражена роба на америчком тржишту и док се буде веома добро плаћао, његов пролазак преко мексичке територије се неће моћи лако зауставити и зато би САД требало прво да „почисте своје двориште“, сматра наш саговорник.

Велики профит и дуга граница

У време кад је био дописник у Мексику, седамдесетих година прошлог века, Лалић се на пијацама уверио да се килограм марихуане могао купити за десет долара, а после преласка границе цена би порасла на између 70 и 100 долара.

„Код таквог стања ствари тешко је зауставити кријумчарење дроге и тога су Американци свесни. На томе ради америчка агенција ДЕА, која има своју филијалу у Мексику. Истрагом су се позабавили и ЦИА и ФБИ, али су интереси и паре које се мере милијардама долара толико моћни, да се то зло не може зауставити“, сматра наш саговорник.

Лалић оцењује да су нарко-картели у Мексику, земљи транзита, јачи него у Колумбији, земљи произвођачу кокаина, зато што Мексико има копнену границу са САД од око 3.000 километара и како год она била заштићена, чак и евентуалним Трамповим зидом, она ће остати порозна.

„Ту је кључни проблем јер се са мексичке територије, преко границе, копненим путем, или авионима и дроновима кокаин пребацује на најзахвалније тржиште дроге на свету“, закључио је Лалић.