Износећи експозе пред посланицима Представничког дома парламента БиХ, Тегелтија је изразио пуну приврженост начелима и вредностима на којима почивају савремене демократије света и нагласио да ће бити правило понашања новог Савета министара.
Он је навео да је свестан свих обавеза које очекују Савет министара и њега као председавајућег, као и тежине задатка коју носи ова функција и великих очекивања од грађана који желе сигурну будућност у БиХ за себе и своје породице.
„БиХ већ више од годину дана након избора није успела да формира власт на нивоу БиХ, и то нам је свима заједно обавеза да у наредном периоду радимо максимално предано, како бисмо покушали да надокнадимо и време које је пропуштено у претходних годину дана. С тим у вези, опредељен сам у потпуности да Савет министара допринесе убрзању реформских процеса, како би БиХ могла почети преговоре о придруживању ЕУ“, рекао је Тегелтија.
Појаснио је да документ који данас представља није детаљан програм рада Савета министара за мандатни период, већ основне смернице за рад, јер је план рада могуће сачинити тек након завршетка процеса избора Савета министара и најавио да ће након избора свих министара у Савету министара бити припремљен и објављен детаљан план рада за мандатни период.
„Имајући у виду спор процес формирања власти, ми немамо право на стотину дана које су имале све новоизабране власти у БиХ. Због тога морамо одмах након формирања Савета министара одблокирати процесе у Савету министара и Парламентарној скупштини БиХ, усвојити Буџет за 2020. годину и средства за инвестиције ставити на располагање ентитетима“, истакао је он.
Тегелтија је навео да су кључне реформске области које ће бити у фокусу Савета министара уско везане са приоритетима у Заједничким социо-економским реформама за 2019―2022. годину, које су већ усвојиле владе Републике Српске и Федерације БиХ.
Подносећи експозе, рекао је да ће се те реформе наћи на дневном реду прве седнице Савета министара.
Тегелтија је, између осталог, говорио и о мигрантској кризи, поручивши да је ту неопходна координација свих нивоа власти.
Рекао је да је повећан прилив миграната у БиХ у прошлој и овој години открио бројне недостатке и непостојање координације између различитих нивоа власти.
„Мигрантска криза већ дуже времена представља велики социјални проблем, а пре свега и безбедносни. Међутим, власт у претходном периоду није имала адекватан одговор на овај растући проблем. Кроз реаговање на повећане миграцијске токове, власт у БиХ показала је значајне институционалне и координацијске слабости, а миграциона политика спада у искључиву надлежност нивоа БиХ. Механизми одговора на кризу који се односе на контролу граница су слаби и захтевају значајна побољшања“, указао је Тегелтија.
Подносећи експозе он је оценио да Министарство безбедности, нажалост, није успело да обезбеди делотворну координацију и адекватан надзор граница, идентификацију и регистрацију миграната.
Према његовим речима, ово питање је погоршано непостојањем одговарајуће анализе ризика, криминалистичких обавештајних података и размене биометријских података.
„Ипак, с обзиром на величину проблема, посветио сам питању мигрантске кризе посебну пажњу у овом екпозеу. Прецизније говорећи, затварање мигрантске руте преко централне Србије према Мађарској и источној Хрватској крајем 2017. године довело је до отварања рута према БиХ. До тада су у БиХ регистровани само спорадични случајеви илегалног преласка границе. Овај проблем је ескалирао у 2018. и 2019. години, током којих је од Службе за послове са странцима БиХ регистровано више од 25.000 илегалних миграната на годишњем нивоу. О величини проблема говори и податак да је само у 2015. години у Србији регистрован прелазак око 750.000 миграната“ - навео је Тегелтија.
Он је нагласио да је кључни проблем што мигранти, који готово несметано долазе у БиХ, не поседују лична документа како би се могао утврдити њихов идентитет.
„То су углавном мушкарци, старости до 35 година, који на територију БиХ улазе илегално, кршећи међународне и домаће прописе. Сходно наведеном, постоји оправдана бојазан да је реч о безбедносно интересантним лицима, која се могу довести у везу са терористичким организацијама и учешћем на страним ратиштима. Већина ових особа у БиХ улази из Србије, док мањи део стиже из Црне Горе. У оба случаја за уласке у БиХ се користе различити локалитети у пограничном појасу који не спадају у службене граничне прелазе“, истакао је Тегелтија.
Он је оценио да ниједан орган нити држава не може самостално решити овај безбедносни проблем, те да је потребно деловати заједно и тражити регионално решење.
