Убијеног грузијског држављанина, етничког Чечена Зелимхана Хангошвилија, медији су већ прозвали „немачким Скрипаљем“, алудирајући на бившег руског агента Сергеја Скрипаља. Британске власти су у том случају оптужиле Русију да је умешана у покушај његовог убиства наводним тровањем.
Медији на Западу, а понајвише у Немачкој, већ су почели да спекулишу о томе какав би исход могао да има овај наизглед дипломатски скандал ― наводе да би могао да нанесе директан ударац енергетском партнерству Москве и Берлина, што би се одразило и на процес изградње гасовода „Северни ток 2“, који само што није завршен.
Ову везу је први увидео лист „Шпигл“ који је писао да тужилаштво сматра да би осумњичени за убиство могао да буде агент руских специјалних служби, будући да његово име, које се налазило у документима за визу, није пронађено у руским базама података, а број његовог пасоша указује на Министарство унутрашњих послова, које је, како тврде, већ издавало слична документа војним обавештајцима и службеницима ГРУ.
Убиство грађанина Грузије догодило се иначе крајем лета. Према наводима листа „Берлинер куријер“, мушкарац је смртно рањен у главу. После неколико дана полиција је привела 49-годишњег грађанина Русије а у тужилаштву су рекли да је код њега пронађено оружје којим је убиство извршено. Како је писало онлајн издање Шпигла, истрага је као највероватнији сценарио изнела „професионално планирано и извршено наручено убиство“, а наводило се да су наручиоци могли бити или представници криминалног света, или обавештајна служба неке друге државе. Званични представник немачке владе Штефан Зајберт рекао је да су власти „примиле на знање наводе медија“.
Гасовод мета афере "немачки Скрипаљ"
Шеф руске дипломатије је оценио као неприхватљиве захтеве Берлина да Москва призна умешаност у убиство грузијског држављанина. Он је, говорећи на састанку министара спољних послова земаља ОЕБС у Братислави, рекао да између руских и немачких органа реда постоје канали за комуникацију и да управо њих треба користити.
Политички аналитичар Иван Коновалов за Спутњик каже да, иако је још рано говорити о потенцијалним исходима, санкције никада не треба искључити јер су то већ постале рутинске мере којима се Запад разрачунава са Русијом.
Међутим, упитан да ли би се те санкције, у случају да се уведу против Русије, на било који начин одразиле на будућност „Северног тока 2“, Коновалов сматра да је то прилично сложено питање, пошто је у пројекат укључен изузетно велики број правних лица која не вуку порекло само из Русије, већ и из других европских земаља.
„Намера да се стане на пут изградњи гасовода постоји, то је сигурно, али њу није лако реализовати. Управо зато се рат против овог пројекта води искључиво информационим путем. Нисам сигуран да ли би баш овај случај могао да буде довољан да се спречи завршетак изградње“, резонује Коновалов.
Ако превлада разум ― никаквих санкција неће бити
Доцент са катедре политикологије Финансијског универзитета при Влади Русије Геворг Мирозјан искључио је сваку могућност повезивања овог случаја са увођењем антируских санкција, а поготово са увођењем било каквих мера против пројекта изградње гасовода „Северни ток 2“, у случају да, како каже, код политичара и у Немачкој и Русији превлада здрав разум.
Ствар је у томе што је ситуација са тим убиством „стандардна“ из дипломатског угла, као и да је таквих случајева у историји било много. Пре свега убиство није извршено на начин који би био опасан по грађане Немачке, нити је убијен неко ко је био под било каквом државном протекцијом, па самим тим овим убиством није нарушен имиџ земље, тврди он.
Поред тога, Берлин није Лондон, Немачка има сасвим другачије односе са Русијом него што је то случај са Великом Британијом, па ако и руски и немачки политичари успеју да спусте лопту ― никаквог увођења санкција неће бити. О томе сведочи и званична реакција Берлина, која је у великој мери мирна и сталожена, без икакве хистерије, констатује наш саговорник.
Мирозјан додаје и да су се побунили само непријатељи Русије у Европи, али и поједини руски политичари који су давали оштре изјаве овим поводом. Уколико званични став Русије остане смирен, као што је то случај са званичним ставом Немачке, ни до какве ескалације неће доћи. Ситуација је једноставна ― они су протерали руске дипломате, Руси ће протерати немачке по принципу реципроцитета, и ситуација решена.
Кремљ одбацио било какву умешаност Русије
Подсетимо, Кремљ је званично одбацио било какву умешаност руских институција у убиство држављанина Грузије, док је портпарол руског председника Дмитриј Песков констатовао да су у питању искључиво неосноване претпоставке које су ескалирале у немачким медијима.
Са друге стране, о протеривању руских дипломата огласио се и заменик шефа одбора за међународне послове горњег дома руског парламента Андреј Климов, који је рекао да Москва има све основе да примени контрамере уколико се испостави да су протерани радници Амбасаде Русије у Немачкој ― дипломате, а не техничко особље.
