Ово је међузвездана комета — древна куглица леда, гаса и прашине, формирана на залеђеним ободима далеке звезде, коју је неки срећни сплет гравитације бацио на пут према нама, пише „Вашингтон пост“.
Астрономима је ова комета прави мали пакет података из свемира — део удаљеног места на које људски род никад неће доћи, кључ за све светове које не можемо директно посматрати.
То је тек други међузвездани „уљез“ који су научници видели у нашем Сунчевом систему и прва таква комета коју су успели добро да истраже. Пратећи кретање комете, проучавајући њен састав и понашање, истраживачи траже трагове о месту из ког је дошла и простору који је прелетела да би дошла у наш систем. Већ су пронашли молекул који се темељи на угљенику и евентуално води — две познате хемикалије у таквом ванземаљском објекту.
Научници су идентификовали хиљаде светова изван нашег Сунчевог система: гасовити дивови и сићушне стеновите сфере, светови осветљени пригушеним црвеним сунцем и они који окружују вртоглаве остатке срушених звезда. Постоје чак и планете који круже око жутог сунца величине попут нашег — иако ништа до сада пронађено не може одговарати атмосфери која има ваздух и дубоке, плаве океане попут Земље.
Ипак, чак и када се гледају кроз најмоћније телескопе, егзопланете нису видљиве ништа више од мрља светлости, а путовање до најближе звезде трајало би око 40.000 година.
Мрља на хоризонту открива тајне
Најбоља могућност научника за детаљније испитивање другог сунчевог система био је долазак комадића једног од њих.
Астроном Генади Борисов је 30. августа уочио бледу мрљу на хоризонту, једва препознатљиву на светлуцавој позадини звезда и о свом открићу обавестио је Центар за мале планете.
У року од неколико недеља, научници су прикупили довољно података за израчунавање орбите комете, али нису пронашли овални пут којим се комете обично крећу око сунца. Уместо тога, орбита је била хиперболичка — није се затварала у себе. Објект је такође путовао огромном брзином од око 145.000 километара на сат, далеко брже од било које комете, астероида или планете који круже око нашег сунца.
Дејвид Фарночија, навигацијски инжењер у лабораторији НАСА за млазни погон, међу првима је утврдио да је комета потицала из другог система.
У нашем Сунчевом систему уочен је само још један међузвездани објект: стена у облику цигаре под називом „Оумуамуа“, хавајска реч која у преводу значи „гласник издалека“.
Али „Оумуамуа“ је већ био на излазу из система кад је откривен 2017. године, и био је толико слаб да га научници никада нису могли изучавати у више од једног пиксела светлости. Нису били баш сигурни у оно што су видели — да ли је у питању метал, стеновити астероид или ледена комета?
Нова комета, која је добила име 2И/Борисов у част астронома који га је први уочио, а очекује се да ће бити на досегу телескопа до јесени 2020. Према свом најближем приступу, следећег месеца, биће двоструко даље од Земље колико је Земља удаљена од Сунца.
Иако је у Сунчев систем ушао из правца сазвежђа Касиопеја, научници још не знају одакле је тачно дошао долази 2И/Борисов, нити колико је дуго летео међузвезданим простором. С обзиром на тренутну брзину, уверени су да путује милионима година, ако не и милијардама.
