Нити се Трамп шалио нити је његов предлог некакво „Трампово лудило“. Аспирације Америке према Гренланду темеље се и на неким историјским вертикалама.
Данска је већ продала један део своје територије Американцима 1917. То су некадашња Данска западноиндијска острва, односно данашња америчка Девичанска острва, са територијом од око 350 квадратних километара и нешто изнад 100 хиљада становника. Острва су продата за 25 милиона долара.
САД су процењивале да ће Немачка окупирати Данску, те да ће Немцима тако припасти и спорна острва, а која им могу послужити као војна лука и пре свега — подморничка база, а то је већ претња за америчку безбедност. Са друге стране, Данце је ем коштало одржавање присуства на тим острвима, ем су били убеђени да ће овај архипелаг Американци ионако окупирати, ем су зазирали од Немаца, па и није било неког већег смисла да се противе.
И Труман покушао да купи Гренланд
Гренланд је највеће светско острво, дванаеста по величини територија на планети, распростире се отприлике на површини коју заједно заузимају Немачка, Француска, Шпанија и Турска, нису то малецка Девичанска острва...
Овде ствар у принципу није у величини територије. И Хари Труман је 1946. године покушао да купи Гренланд, и то за тадашњих 100 милиона долара, а за Трумана се баш и не може поставити оно питање са почетка — да ли је био нормалан?
Данци су се брзо предали 1940, организован оружани отпор трајао је непуна три сата, немачке снаге су прошетале до северозападног обода земље спремајући офанзиву ка Норвешкој, па се почело говорити и о статусу Гренланда. САД су отвориле конзулат на Гренланду, показујући да не признају окупацију Немачке, а затим и потписале споразум са амбасадором Краљевине Данске у Вашингтону о распоређивању америчких војника на овом острву.
Први амерички маринци искрцани су на Гренланд у јулу 1941. године, убрзо су тамо успостављене две ваздухопловне базе, које су остале активне до данас. Захваљујући овом споразуму и америчким војницима на Гренланду, Данска је одустала од дуго прокламоване политике војне неутралности, приступила НАТО-у и постала држава-оснивач Алијансе.
Амерички став о Данцима није нов
Сада, када би амерички правници прочешљали обимну документацију и препустили се креативном тумачењу, као што су то учинили на Косову, могли би доћи и до закључка како не само да имају право на Гренланд, него им још власт у Копенхагену дугује неколико милијарди јер су осигуравали безбедност дела територије током пола века.
Наравно, нико из Трамповог кабинета није веровао да ће понуда Данској бити прихваћена. Данска не показује спремност на уступке када се ради о њеним границама. Још од 1967. је у спору са Канадом због разграничења у Северозападном пролазу, на коридору који се протеже између канадске обале и Гренланда. Две земље су још 1973. извршиле делимитацију границе, што су потврдиле УН, али је проблем настао у утврђивању коме припада острво Ханс. Острво је ненасељено, величине свега 1,3 км2, али има значај за навигацију као и излов рибе. Када не посустају око територије мало веће од квадратног километра, како да се одрекну Гренланда?
Америчку заинтересованост за Гренланд сада повећавају још три фактора.
Прво, климатске промене отварају Северни морски пут, САД у том региону касне са предузимањем одређених корака, сада је неопходно заокружити „Арктичку стратегију“ и у тим рачуницама Гренланд је од великог значаја. У контексту отварања Северног морског пута, на обалама Гренланда би могао бити изграђен већи број лука са пратећим садржајима.
Осамостаљивање тече споро
Друго, на Гренланду су пронађена велика налазишта бакра, гвожђа, ванадијума, молибдена, титанијума, ниобијума и тантала, као и значајне резерве графита, галијума, хрома, никла, цинка и уранијума.
Треће, најагилнији у истраживању природних ресурса на Гренланду су — Кинези! Ако Американци не буду агресивнији, није искључено да ће добити кинеске инвеститоре у комшилуку.
Приметно је и да још од 1979. тече процес осамостаљивања Гренланда. Од пре деценије, на острву ни дански више није службени језик, већ гренландски — језик инуитских староседелаца. Острвска популација је мала, на толиком простору живи свега 56.000 становника, од којих су 88 одсто гренландски Инуити, а у преосталих 12 одсто највећи део чине Данци. Раније је помињано да се референдум о статусу острва може организовати 2021. На референдуму о самоуправи 2008. три четвртине је гласало „за“.
Осамостаљивање тече споро и оптерећено је бројним отвореним питањима. Према истраживањима јавног мњења из 2016. године, 64 одсто становника Гренланда би на референдуму гласало за независност, али чак 78 одсто је против независности ако би то значило и пад животног стандарда. Наиме, гренландска економија се углавном заснива на излову и преради рибе и морских плодова. Природна богатства постоје, али се још није почело са експлоатацијом. Ако би Данска подигла баријеру за куповину рибе и ракова са Гренланда од стране ЕУ, уследио би колапс привреде.
Зато су овакве бомбастичне изјаве Доналда Трампа важне, њима се охрабрују гренландски индепендисти, јача њихова позиција, шаље се порука да ће им Америка помоћи. Још се и врши притисак на Данску да блокира „Северни ток 2“, па ако тај притисак прође — прође.
У том контексту се може посматрати и последња иницијатива Стејт департмента да се током 2020. отвори амерички генерални конзулат у Нууку, главном граду Гренланда. Тренутно на острву има дванаест почасних конзула и само једна стална конзуларна мисија неке друге државе у пуном капацитету — исландска.
Трампова администрација види само амерички интерес и неће се либити одлука, па ни подршке осамостаљивању Гренланда. Рачунаће се резултат. Ако Трамп оваквим приступом буде успео да заштити америчке интересе и надокнади пропуштено из времена Буша и Обаме, историја ће га памтити само по томе, не по твитовима и осталим коментарима.
