Већ неколико пута Светска антидопинг агенција (ВАДА) показала је да нема милости према Русији и руским спортистима, каже професор међународних односа и спортског новинарства Димитрије Михајловић, са московског Универзитета пријатељства. Русија је, након бекства у Америку Григорија Родченкова, некадашњег шефа московске антидопинг лабораторије, настојала да поправи утисак о себи.
„Интересантно је да ВАДА покушава да дискриминише Русију, док је са друге стране Норвешка, чији су спортисти, углавном скијаши и биатлонисти, на папиру тешко болесни и користе озбиљне препарате који нису дозвољени такозваним здравим спортистима, а наступају под својом заставом. Ја ту видим двоструке аршине“, каже Михајловић.
Велики ударац за руски спорт
У Русији влада велико разочарање одлуком Извршног комитета ВАДА и на одлуку ће сигурно уследити жалба, додаје наш саговорник, тако да ћемо за 21 дан знати коначну одлуку. Међутим, у Москви влада уверење да су шансе да одлука ВАДА буде преиначена веома мале.
„Руси највероватније неће у наредне четири године моћи да наступају под својом заставом, што је велики ударац за спорт“, закључује Михајловић.
Да се ради о политичкој одлуци сматра и чувени спортски новинар Добривоје Боби Јанковић. Он у оптужбама за корупцију против некадашњих шефова ФИФА и УЕФА, Сепа Блатера и Мишела Платинија, такође види покушаје компромитовања руског спорта. Наводи и пример тенисерке Марије Шарапове, која је такође суспендована због допинга на врхунцу своје каријере. Шарапова је, подсећамо, суспендована због узимања лека за који није знала да се нашао на списку забрањених средстава Светске антидопинг агенције.
Русија торпедована са свих страна
Ударци на руски спорт су, према Јанковићевим речима, очекивани и одвијаће се у таласима, а руски спортисти су навикли на тако нешто.
„Руски спорт чини једну четвртину успеха светског спорта. То је тако записано у историји. Руски спортисти су дали путоказ спортистима света како се ради и како се освајају трофеји на највећим међународним такмичења. Русија им смета у сваком погледу. Видимо у овом нашем политичком метежу на шта је све спремна америчка машинерија која се бави торпедовањем Русије са свих страна“, каже Јанковић.
Расплет ће, према мишљењу нашег саговорника, тећи тако да ће руским спортистима „на кашичицу“ бити враћана права да се такмиче.
„Руски спорт ово неће пореметити. Они ће радити по принципима који су врхунски и светски, а расплет није неизвестан. Понављам, они ће ’на кашичицу‘ давати неке попусте, уверени да и у спорту владају светом. А није тако“, категоричан је Јанковић.
Звиждачи у хладноратовском стилу
На састанку Извршног комитета ВАДА, Русији је изречена четворогодишња забрана такмичења на великим светским такмичењима, укључујући Олимпијске игре и светско првенство у фудбалу.
Потез је дошао након оптужби да је Русија наводно манипулисала подацима које је у јануару московска антидопинг лабораторија доставила ВАДА. Комитет ове агенције за оцену усаглашености саопштио је да Руска антидопинг агенција (РУСАДА) није послала усаглашене податке, што је шеф РУСАДА Јуриј Ганус и признао. Он је изјавио да је неко избрисао или изменио хиљаде уноса.
Подаци су предати као део услова за повратак РУСАДА након трогодишње суспензије због оптужби о државно спонзорисаном допингу, што Русија категорички одбацује. Истрагу да руска држава спонзорише широко распрострањену допинг кампању 2015. покренуо је канадски адвокат Ричард Мекларен. Иако истрага није дала резултате, РУСАДА је још тада била суспендована, а руским репрезентативцима било је забрањено учешће на летњим и зимским Олимпијским играма у Рио де Жанеиру. На крају, 278 спортиста из Русије имало је дозволу за такмичење, док је 111 њих остало без ње.
На зимским Олимпијским играма у Пјонгчангу, руски репрезентативци такмичили су се под олимпијском заставом.
Истакнуте личности Русије, укључујући и председника Владимира Путина, признале су да је њихова земља направила грешке у свом антидопинг програму, пре свега зато што је Григориј Родченко наставио да води московску антидопинг лабораторију упркос психијатријској терапији којој је био подвргнут.
Родченков је, у хладноратовском стилу, пребегао у САД, где је добио статус узбуњивача и заштићеног сведока, а независни стручњаци у Русији закључили су да су базу података московске антидопинг лабораторије лажирали управо Родченков и његови сарадници током најмање шест месеци, између новембра 2015. и јуна 2016.
За још строже мере од изречених заложили су се потпредседница ВАДА Линда Хелеланд и шеф америчке антидопинг агенције (УСАДА) Травис Тајгарт. Хелеландова тврди да изречена забрана није довољна и залаже се за санкције „које се не могу умањити“. Тајгарт је позвао на забрану да се руски спортисти такмиче и под неутралном заставом.
Одговор Тајгарту стигао је од руске светске првакиње у скоку увис, Марије Ласитскене, која је шефа УСАДА подсетила да се амерички спорт такође суочава са скандалима везаним за допинг, док неке од главних америчких лига, као што је НБА, не подлежу кодексу ВАДА.
