„Надамо се да ће се званични Париз, који са задовољством критикује ситуацију са људским правима у другим земљама, коначно сетити примарне дужности владе да гарантује поштовање права и слободе сопствених грађана“, наводи се у саопштењу.
Како су истакли, међу демонстрантима све значајнију улогу играју присталице радикалних група, чије су акције „провокативне и хулиганске“.
„У покушају да угуше нереде, француске власти су испробале на становништву све врсте репресивних метода утицаја — од сузавца, шок-граната и водених топова, до масовних хапшења“, наводи се.
Из руског Министарства су напоменули да у полицијским акцијама нису страдали само демонстранти, него и новинари који су извештавали са догађаја, укључујући и руске.
Такође се наводи да су критике на рачун поступака француских органа реда упућене и са трибина УН и Савета Европе.
„Нажалост, Париз није обратио пажњу на те коментаре. У одговорима профилних француских одељења видела се само нервоза због потребе да се земља са ’укорењеном традицијом поштовања људских права и основних слобода‘ правда“, истакли су.
Припадници „Жутих прслука“ су у новембру обележили прву годишњицу почетка протеста и настанка овог покрета.
Протести „Жутих прслука“ почели су пре годину дана због повећања цена бензина, али од тада њихов број опада, а листа захтева које су поставили сада укључује не само друштвено-економске, већ и политичке жалбе против власти.
