Готово са неверицом јавност је недавно примила податак да је у једном тренутку Београд био најзагађенији град на свету. Колико год стручњаци објашњавали да је реч о тренутном стању проузрокованом атмосферским приликама, а не повећаној емисији загађујућих честица, све чешће сличне информације изазвале су забринутост људи.
Када се, међутим, има у виду да су најновији подаци у ствари стари тренд о коме је јавност мало била обавештена, та забринутост је сасвим оправдана.
Најгоре на Балкану, Србија за деценију изгуби читав град због смога
Позивајући се на податке Светске здравствене организације (СЗО) Спутњик је још пре две године писао о томе да 92 одсто светског становништва живи у подручјима са вишим нивоом загађења ваздуха од препорученог ограничења од десет микрограма штетних честица по кубном метру. Због тога је годишње прерано умрло седам милиона људи.
Тада је међу десет градова са најзагађенијим ваздухом у Европи, било чак шест са Балкана. И то је био само наставак кретања која трају дуже време, по коме најзагађенији ваздух на планети дише становништво источног Медитерана, југоисточне Азије и западног Пацифика.
Ситуација је данас готово непромењена и у свету и на Балкану.
Према подацима Алијансе за здравље и животну средину (ХЕАЛ), са седиштем у Бриселу, од последица удисања нездравог ваздуха у Србији годишње умре око 4.000 људи, напомиње саветница за здравље и енергију за Балкан у тој алијанси, Влатка Матковић Пуљић.
Због загађености ваздуха и тужбе против држава
Она за Спутњик напомиње да у ЕУ и земљама Западног Балкана постоје одређени лимити који би требало да буду достигнути у односу на загађење ваздуха и да они обично премашују оно што СЗО предлаже.
„На Балкану је загађење ваздуха велики проблем, много већи него у ЕУ, и ми покушавамо на то да укажемо већ годинама, мада и у ЕУ постоје прекршаји када је у питању загађење ваздуха. Европска комисија је у претходне две године чак 12 земаља тужила због тога. На Балкану се, нажалост, мало мера спроводи ради побољшања квалитета ваздуха“, напомиње Матковић Пуљићева.
Земље Балкана држе и неславни рекорд када је у питању број смртних случајева проузрокованих загађењем ваздуха, било да су чланице ЕУ или не.
„По морталитету, на европском континенту најзагађенија држава је Северна Македонија, са 82 умрлих на 100.000 становника. Следећа је БиХ, а потом Србија са 62 особе на 100.000 становника. Када се израчуна у односу на укупан број становника, у Србији је то око 4.000 оних који у години прерано умиру само због загађења ваздуха, удисања честица које утичу на кардиоваскуларни систем, на респираторни систем“, објаснила је саговорница Спутњика.
По загађености ваздуха у Европској унији предњачи Бугарска, где је морталитет готово као у Србији, 61,8 умрлих на 100.000 становника. Следе је Летонија, Мађарска, Пољска, Хрватска, али ни велике земље попут Француске и Немачке нису имуне на те проблеме.
Термоелектране највећи проблем
Матковић Пуљићева указује на то да су, према такозваном емисионом инвентару који представља инвентар националних емисија, термоелектране највећи загађивачи када су у питању сумпор-диоксид и такозване ПМ честице, које су и најопасније јер су голим оком невидљиве, а удисањем допиру у плућне алвеоле.
Поред термоелектрана ту су и издувни гасови у саобраћају и кућна ложишта на дрва и угаљ.
Она подсећа да је требало да на Балкану од 2018. године термоелектране на угаљ почну смањивање емисија загађујућих материја. То се, међутим, није догодило. Правна регулатива постоји, међународни договори постоје, државе су потписале да ће то применити, али ништа се, каже, ту не догађа.
Илуструјући величину проблема, она је указала на застарелост технологије балканских термоелектрана.
„На Западном Балкану постоји 16 застарелих термоелектрана на угаљ. У исто време, у ЕУ постоји 250 термоелектрана на угаљ и тих 16 подједнако загађује ваздух као и ових 250, иако, наравно, производе мање гигават-часова електричне енергије. Филтери не постоје или ако постоје, ретко се укључују због ефикасности термоелектрана“.
Колико је то проблем по јавно здравље, објаснила је цифрама.
„Ми смо ове године израчунали да тих 16 термоелектрана само у једној години изазове око 8.000 случајева бронхитиса код деце, око 3.000 случајева преурањене смрти, а све је то када се обрачуна у новцу ’тешко‘ 11 милијарди евра. Ако рачунате да један филтер кошта око 200.000 евра, онда је рачуница прилично једноставна“, каже саветница за здравље и енергију за Балкан.
Матковић Пуљићева сматра да би у оваквој ситуацији прелазак на гасну енергију могао да буде прелазно решење, а да је будућност у свету у одрживој, зеленој енергији. А Балкан је, каже саговорница Спутњика, препознат баш као регион са великим потенцијалом за коришћене сунчеве енергије и енергије ветра.