Иако су резултати састанка скромни, експерти истичу да се ипак могу окарактерисати као позитивни за Русију и Донбас, нарочито због тога што Мински споразум остаје правни оквир за будуће преговоре. На опаску немачке канцеларке Ангеле Меркел да Мински споразум није окамењен и да постоји простор за флексибилност, руски председник Владимир Путин је истакао да је флексибилност корисна, али да постоје директне мере предвиђене споразумом на које флексибилност није применљива.
Услови: Мински споразум и Нормандијски формат
„Ни Зеленском, ни Меркеловој није пошло за руком да измене поредак примене Минског споразума, али ни да наметну мере које нису предвиђене тим договором, попут пројекта ’општинске страже‘ у Донбасу који је предлагао Зеленски. Осим што је Мински споразум остао основа за будуће преговоре, Украјина ће до марта 2020. године бити под мониторингом како би се установило да ли испуњава обавезе из споразума и да ли ће имплементирати формулу Штајнмајера“, рекао је за Спутњик члан Савета за међунационалне односе при председнику Русије Богдан Беспаљко.
Експерт додаје да су на састанку постигнути договори о конкретним мерама за примену Минског споразума, примени Штајнмајерова формуле, која ће иницирати одређене измене у украјинском законодавству, размени заробљеника и повлачењу снага у три нове тачке у Донбасу. Он истиче да је најважније да постоје уступци, али да они нису дошли са руске стране.
Посланик Државне думе Русије и заменик председника Одбора за информациону политику Александар Јушченко истиче да је овај састанак велики успех, јер је војна дејства могуће зауставити само дијалогом. Према његовим речима, Зеленски се налази под притиском сила које се залажу за војна дејства и које не желе мир.
Зеленски жели да реши конфликт
„Мински споразум није био испуњен у прошлости јер украјинско политичко руководство није хтело да испуни своје обавезе, нити је ишло у том смеру. Данас руководство Украјине, ако ништа друго, показује да жели да реши конфликт, а други документ за регулисање односа не постоји, нити је било ко дао други предлог“, рекао је Јушченко.
Према његовим речима, то што је Зеленски на састанку говорио о стављању под контролу граница Доњецке и Луганске народне републике је неоствариво.
„ДНР и ЛНР су територије Украјине са посебним статусом. Посебан статус је прописан Минским споразумом, а ако будемо говорили о томе да не постоји посебан статус, никада неће бити мира. Донбас никада неће пристати на услове о којима се тренутно говори у Кијеву“, истиче посланик.
Део експерата сматра да иако су овакви догађаји значајни, не треба придавати велики значај украјинском председнику, јер се центар моћи који одлучује о судбини Украјине налази у Вашингтону. Међутим, постоје и они који су убеђени да се судбина Украјине ипак налази у рукама њених олигарха, а међу тим стручњацима је и украјински политиколог и публициста Јуриј Городњенко.
Путинова понуда
Према Городњенковим речима, један од најпозитивнијих аспеката овог састанка је изјава руског председника Владимира Путина да ће, са побољшањем односа, Украјина имати могућност да добије гас по знатно нижој цени од тренутне, а пре свега за индустријске потрошаче. Он објашњава да је на тај начин руски председник дао до знања украјинским олигарсима, који владају индустријским сектором и држе у шаци Зеленског, да уколико воде одговарајућу политику према истоку Украјине, могу да рачунају на зараду на рачун великих попуста на гас.
„Овај тренутак може играти значајну улогу, јер у Украјини народ нема право гласа, о свему одлучују олигарси. Од воље олигарха зависи како ће се Украјина даље развијати и какву ће политику имати“, рекао је Городњенко.
Украјински политиколог додаје и да је састанак у Паризу подсетио Зеленског шта значи Мински споразум, с обзиром да, изгледа, није био у потпуности свестан процедура за његово спровођење, јер се контрола над границама Украјине може успоставити тек након што се реши питање Донбаса. Када је реч о резултатима састанка, Городњенко није уверен ни да ће Запад подржати позицију Русије, ни да ће Украјина испунити своје обавезе.
„Имамо искуство када је реч о испуњавању обавеза са украјинске стране. Једини аргумент који може утицати на позицију Украјине и њених олигарха је финансијски. За Запад тај финансијски аргумент је ’Северни ток‘, а за Украјину је то могућност да добије гас по нижој цени и могућност за зараду од транзита руског гаса“, закључује политиколог.
Без обзира на различите ставове о томе каква ће бити будућност ових преговора, експерти су сагласни да овај састанак представља значајан искорак, с обзиром на то да су преговори били замрзнути од 2016. године.
