Пет особа је погинуло, 31 је повређена, а осам се још води као нестало после изненадних ерупција вулкана на Белом острву, крај источне обале Новог Зеланда.
Острво је туристичка дестинација и на њему је било 47 људи када се ерупција догодила јуче послеподне. Троје спасених је отпуштено из болнице.
Вулканолози „Геонета“ који управља системом за надгледање геолошких опасности описали су ерупцију као импулсивну и краткотрајну, с налетом пепела који се подигао на више од три километра изнад вулканског кратера.
Новозеландска премијерка Џасинда Ардерн јутрос је похвалила храброст истражитеља и пилота који су спровели контролу погођене зоне из ваздуха. Она је потврдила да прелети нису показали знакове живота. Полиција је извршила процену да ли је сигуран повратак на острво ради операције спасавања, преноси „Експрес“ писање „Гардијана“.
Бело острво је један од неколико вулкана на Новом Зеланду који у било којем тренутку може нагло да експлодира. У случају овог вулкана магма је плитка, а топлота и гасови утичу на површинске и подземне воде у формирању снажних хидротермалних система. У њима је вода заробљена у порама стена у суперзагрејаном стању.
Хидротермална ерупција
Било који спољашњи процес, попут земљотреса, уноса гасова одоздо или чак промена нивоа воде у језеру, може довести до деликатне равнотеже и ослободити притисак вруће и заробљене воде. Настала ерупција проузрокована паром, која се такође назива хидротермална или фреатичка ерупција, може да се догоди изненада и с мало или без икаквог упозорења. Ширење воде у пару одвија се надзвучном брзином, а запремина течности може се повећати и до 1.700 пута у односу на првобитну.
Енергија ширења довољна је за разбијање чврстих стена, ископавање кратера и избацивање фрагмената стена и пепела на стотине метара даље од кратера. Позната су места на Новом Зеланду где је материјал „испаљен“ и више од три километра од кратера због таквих ерупција.
Опасности које се очекују од ерупција под утицајем паре су насилно избацивање врућих блокова и пепела и стварање „ураганских“ струја влажног пепела и грубих честица које куљају из кратера. Могу бити смртоносне јер лете великом брзином, а у додиру с телом наносе тешке опекотине и ако се удишу оштећују дисајне органе.
Ерупција је краткотрајна, али кад се једном догоди, велика је шанса за наредне, углавном мање све док се систем поновно не уравнотежи.
Тешкоће предвиђања
Бело острво је акутно место за такве активности, али није једино на Новом Зеланду где овако нешто може да се догоди. Маунт Руапеху, Маунт Тонгариро и геотермална подручја средишњег дела Северног острва могу такође да буду попришта таквих догађаја.
Познато је да је у последњих 100 година на Новом Зеланду било више од 60 хидротермалних ерупција. Неке од њих су однеле људске животе.
Многи системи су већ „припремљени“ за такве догађаје, али њихови окидачи се слабо разумеју. Периоди упозорења, након што се неки догађај покрене, уследе јако брзо, у неколико секунди до неколико минута. Једина нада за предвиђање јесте да се прати потенцијални притисак паре и течности у хидротермалним системима и да се из њиховог дугорочног понашања научи када су у такозваном суперкритичном стању.
